И чувену „двојку“, трамвај који безмало један век иде истом трасом, и који намеравају да укину. Последња сам особа на свету која би неговала елитистички сентимент „круга двојке“, али они систематски уништавају традицију
Фото: Фејсбук страница Иве Радовић
Стари савски мост је уклоњен. Иста судбина чека и Београдски сајам.
На прилазу Београду из правца Чукарице, слика која је уписана од детињства – река, мостови, калемегдански гребен са обрисима тврђаве и звоником Саборне цркве – више не постоји. Ту слику заменио је стаклени, стерилни пејзаж ма ког мегалополиса са огавним, злокобним зградуринама Београда на води.
Срушена је Савамала – први прстен око тврђаве, клица слободног Београда после вековне туђинске управе.
Срушен је хотел „Југославија“.
Девастиран је, милион пута копан и прекопаван, Трг републике – радови су и даље у току, оне коцке које могу да издрже још сто година само кад се коначно пронађе на коју од шест својих страница треба да се окрену – повађене су. Сад га опет асфалтирају и постављају ко зна коме потребан сат.
Трг Николе Пашића је враћен у „изворно стање“ какво никад није постојало. А уосталом, тамо је сад Ћациленд, неизвесно је до кад ће овај biohazard опстајавати, а такво понижење у својој миленијумској историји овај град никад није доживео.
На Славију су натакарили пластичну фонтану са осветљењем којем би и улице фењера позавиделе.
Немилице се уништава свако дрвце, сваки цвет, свака зелена површина, од ове злочиначке клике проглашена за НЕИСКОРИШЋЕНУ зелену површину. Разуме се, нешто вреди само ако доноси корист. Њима. Иначе све треба затрти.
Писала бих до сутра када бих хтела да побројим сва непочинства ових нељуди који нам кроје живот, па ћу да поменем још само ово: једно дрво на Миљаковцу, поред аутобуске станице, здраво, раскошно и бујно, које су обноћ исекли јер им се може. Никаквог другог разлога нема.
И чувену „двојку“, трамвај који безмало један век иде истом трасом, и који намеравају да укину.
Последња сам особа на свету која би неговала елитистички сентимент „круга двојке“, али, људи Божји, они систематски уништавају традицију Београда, као и читаве Србије, уосталом.
Не заваравајмо се – не зато што су незналице или лопови (јесу и то, разуме се) – они то чине смишљено и намерно. Затирање идентитета и гажење достојанства предуслов је за испирање мозга, за ломљење кичме и претварање људи у послушне робове који пристају на све за мрвице са господаревог стола.
Шта још треба да нас снађе? Безмало девет месеци земља је у опсадном стању јер је шеснаесторо људи погинуло због корупције, небриге и бахатости мафијашке клике; а то је била последња кап у мору бешчашћа. Гледам своје бивше пријатеље, паметне људе, и њихове квазиинтелектуалне тлапње, а код оних мало уцењенијих и нервознијих – саркастичне бљувотине, о „блокадерима“, „обојеним револуцијама“ и осталим црвеним марамама за преплашен и слуђен народ, па све мислим…да парафразирам „Faith No More“ – „Све је смешно док неко не буде повређен, а онда је просто урнебесно!“
Да ли стварно мислите да ћете бити поштеђени?
Кад вам је доста?
Опрема: Стање ствари