Ја бих Доситеја почитова да је умио свој дар душевни обратити у корист нашега народа, али га обратити није умио, и зато га презирем како човјека који није видио у што се садржи срећа народа, писао владика Раде
Доситеј Обрадовић; Петар II Петровић Његош (Извор: Музеј Вука и Доситеја)
За уски круг познавалаца није тајна да владика Петар II Петровић Његош није имао, најблаже речено, лепо мишљење о Доситеју Обрадовићу и његовом делу. Зашто је творац „Горског вијенца“ и „Луче микрокозма“ устао на писца „Совјета здраваго разума“ и „Живота и прикљученија“ тема је многих стручних радова. Без намере да отварамо непотребну полемику на ову тему, изнова вам пружамо прилику да прочитате Његошево писмо кнезу Милошу Обреновићу, у оригиналу писано славеносрпским, овде дато „модерним правописом са свим оригиналним изразима и грешкама“. Неопходно је додати да се кнез Милош на овај владикин предлог оглушио, те да штампање Доситејевих дела у Србији никада није било забрањено.
Споменик Доситеју Обрадовићу у Смедереву, поклон Ротари клуба (Извор: Фејсбук страница проф. Небојше Јовановића)
Ваша Свјетлост,
Има неколико данах да се бавим овди у Тријесту чекајући прилике отправити се у Црну Гору, и баш на два три дни пријед мојега одласка допадну ми однекуд у руке сочиненија покојнога Обрадовића, препечатана у типографији Ваше Свјетлости. Ја сам се тому веома удивио и зачудио како се допустило то у Вашу типографију препечатат, у типографију из које су дужни источници слатки и питателни у народ православни истјецати, а не горки и отровни. Свјетљејши Књаз, то је јавно подруганије с благочестијем, које је корен шчастија славенскога садашњега и будућега. Ја знам истинито да Ваша Свјетлост, како се у друге ствари умно владате, тако бисте и онај разврат од својега народа удаљили да Вам нијесу ту ствар наопако представили Ваши служитељи, којизи то зло сјеме нијесу намјеравали и посијали на штету благочестија ни иза шта другога до из сопственога интереса. Такви случај мене принуждаје молити Вас покорњејше да заповиједите вишеречена сочиненија не пуштати из Ваше типографије и да их забраните у Ваше књажевство свакоме читати и имати, као што и друга сва правитељства зла и развратна сочиненија запрећују. Ја просвјешченије љубим, но оно просвјешченије које је полезно нашему народу, које је сообразно данашњијем опстојатељствама нашијема и којега је темељ благочестије; а просвјешченије развратно, којему су зли основи учињени на подруганије светиње славенске нити ја љубим нити ће ниједан управомисљашчи Славјанин. Ја бих Доситеја почитова да је умио свој дар душевни обратити у корист нашега народа, али га обратити није умио, и зато га презирем како човјека који није видио у што се садржи срећа народа, што ли му може причинити несрећу, и како човјека који је био некоме подло орудије подсмјејанија над благочестијем.
Впрочем поздрављајући Вас љубезњејше имам срећу бити с високопочитанијем
Ваше Свјетлости предањејши слуга владика црногорски
П. Петрович Његош“
Извор: Милан Ракочевић, Његошева осуда Доситеја, Гласник бр. 5, Одјељење умјетности ЦАНУ, 1984.
Опрема: Стање ствари