Остаје ми само да о томе пишем, да бол пребацим на папир или овако… можда допре до неког. До неке. Можда нека одустане. Можда њена беба буде помилована, макар то било и тик пре извршења пресуде
Извор: ФБ страница Трска хитрог писара
Недавно сам ишла на контролу код гинеколога. Док сам чекала извештај, видех смену докторки, моја је одлазила, а долазила друга.
Дошла је на посао насмејана, жалећи се једино на врућину… видело се да воли то што ради и била је обучена елегантно, имала је љупку, женствену фризуру и одмерену шминку, као дама.
Излазећи из те приватне ординације, спазила сам у чекаоници две младе, такође дотеране и насмејане жене, којима је медицинска сестра пришла и питала их:
– „Да ли и Ви чекате код докторке…?“
– „Не, ја сам заказала код друге докторке, ове што је сада дошла…“.
– „А да, Ви сте дошли на ИНТЕРВЕНЦИЈУ?“
– „ДА.“ – одговорила је кроз осмех, а мени се следила крв.
Младе, лепо обучене, насмејане, окићене. Од негде су ми чак биле и познате… можда и ја њима… гледале ме љубопитљиво, безбрижно, помало и дружељубиво.
Марија Стајић: Жена као стуб друштва – повратак женствености у савременом свету
Стезало ми се у грудима.
Спремају се на језив, кобан чин, а имају такав ноншалантан став, као да су кренуле у „шопинг“!
Нисам могла ништа.
Била сам нема.
Гледала сам их… Не знам како је њима деловао мој поглед. Можда им се чинило да их презирем, а мени је дошло да вриштим.
Прогутала сам тај крик… ту горчину немоћи.
Две очигледно добростојеће жене, можда пријатељице или у сродству, без финансијских проблема, а на први поглед и без здравствених, спремале су се да изврше смртну пресуду над нерођеном бебом. И при том су биле насмејане!
Штавише, она докторка која је насмејана ушла у ординацију (насмејана због добре зараде коју ће имати јер приватно извршени абортуси нису јефтини) – она се чак била, једном приликом, изјаснила као верница, али наглашавајући да није фанатик (шта год то значило). Очигледно, њена савест је професионално анестезирана чим може хладнокрвно вршити абортусе.
Моја, пак, докторка јесте верник и то је показала на делу а не само тако се изјаснивши или – попут њене насмејане колегинице – сликајући се испред манастира.
Господе!
Како осмех може бити свирепији од ножа или метка?
Колико деце дневно умре овако?!
Колико мајки или свекрва доводи своје кћери или снахе на места попут овог, јер ето није време за ново унуче?!
Паралелно, у не тако далекој земљи деца сада умиру од глади…
А неретко деца умиру и у свирепијим условима. Негде скоро видех за случај детета од непуне две године остављеног самог на десет дана закључаног, док је мајка отишла на море (?!)… прочитах и о трогодишњој девојчици коју је очух силовао до њене смрти, док му је њена мајка чувала стражу (?!).
Колико крви може коштати један осмех?!
Зашто толико деце пати?
Зар нико не може ништа?
Зар макар ово не може бити спасено?!
Зар су ми заиста руке везане?!
Нешто сам морала да урадим…. Али шта?!
Протојереј Јован Пламенац: Убијање нерођених људи – легализовани злочин над којим се ћути
Сетила сам се оне сцене из Јеванђеља кад је Христос направио бич и испреметао столове у храму под налетом ревности. Вероватно ми је то супруг прочитао у очима, па је пожурио да ме изведе из ординације и одведе кући. И уз све моје покушаје да уз пут застанемо, вратимо се и покушам да разговарам с њима – да просим милост за то јадно детенце које ни не слути да га је мајка већ презрела и одбацила – ми смо ипак сваким кораком били све даљи…!
Да ли смо исправно поступили?
И да ли смо могли другачије?
Сетила сам се још једног случаја, кад је мени блиска особа скочила са стола и одустала од абортуса а гинеколог се наљутио и, будући да ради и приватно и у породилишту, рекао јој да му се не појављује пред очима и да не жели да јој води трудноћу!
Ако гинеколог не може добити лиценцу ако не пристане да ради абортус и ако је приморан на то, зар мора и да ужива у томе, при том и зарађујући велике паре на том језивом делу?!
Какав је ово свет, Господе?!
Ето, и сама падам у грех осуђујући их. И при том ропћем, свађам се са Тобом, као да Ти не волиш своја бића…
Али, надам се да ћеш ми опростити.
Ово су они прогутани горки крици немоћи.
Остаје ми само да о томе пишем, да бол пребацим на папир или овако… можда допре до неког. До неке. Можда нека одустане.
Можда њена беба буде помилована, макар то било и тик пре извршења пресуде…
ХРИСТОС ВАСКРСЕ, РАДОСТИ МОЈЕ!
ТРСКА ХИТРОГ ПИСАРА[1]
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Трска хитрог писара 2.0)
[1] Прим. СтСт: “Тече из срца мојега ријеч добра; рекох: дјело је моје за цара; језик је мој трска хитрога писара.” (Пс. 45,1; превод Ђуре Даничића)