Site icon Стање ствари

Јадовно 1941: Јеврејска општина Земун остаје при кривичној пријави због крста

Основ за повлачење кривичне пријаве јесте да се крст и постављена табла склоне са Јеврејског гробља. То истовремено значи да ни убудуће неће више моћи да се одржава никаква церемонија нити обележавање по православнима обичајима

Крст над гробницом 6.500 Срба на гробљу у Земуну (Фото: Јадовно 1941)

Саопштење за јавност поводом састанка представника извршног одбора Јеврејске општине Земун и Удружења „Јадовно 1941“

Поводом у јавност пренете информације, да је Јеврејска општина Земун из Земуна (у даљем тексту: ЈОЗ), поднела кривичну пријаву против Удружења „Јадовно 1941“ из Бања Луке, за скрнављење Јеврејског гробља у Земуну, и захтева ЈОЗ за уклањање православног крста са Јеврејског гробља у Земуну, 17. јуна 2025. године, у просторијама ЈОЗ-а у Земуну, одржан је састанак Извршног одбора ЈОЗ, са представницима Удружења „Јадовно 1941“ .

Јеврејска општина Земун: Постављањем крста Удружење „Јадовно 41“ оскрнавило Јеврејско гробље у Земуну

Састанку су присуствовали Ненад Фогел, председник и Александар Нећак и Владимир Мијатовић, потпредседници ЈОЗ-а, са једне стране, и са друге стране Душан Басташић, председник Удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бање Луке, Момчило Мирић, председник Удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Београда, Павле Срдић, представник Удружења Козарчана из Београда, и Драган Нововић, председник Управног одбора Заједнице удружења жртава Другог светског рата Србије.

Тема састанка је била одржавање парастоса 10. маја ове године на Јеврејском гробљу у Земуну, постављање плоче са текстом о жртвама логора Сајмиште, и постављање православног крста на делу гробља где је сахрањено око 6.500 жртава из Другог светског рата, од којих су више од 90% Срби, као и исписивање и постављање табле са натписом „улица жртава логора Земун“.

Земунско гробље 10. маја 2025. (Фото: Јадовно 1941)

Представници ЈОЗ-а су на самом састанку истакли:

Фото: Снимак екрана

Представници удружења са друге стране су се захвалили и навели да међу ова два народа не сме и не треба да буде ништа спорно, имајући у виду што се ради о два народа која су од стране нациста и фашиста у Другом светском рату поднели највеће жртве, и то Јевреји као жртве Холокауста над јеврејским народом, а Срби као жртве Покоља, геноцида над српским народом;

Молитвени скуп маја месеца 2019. (Фото: Јадовно 1941)

Породице и родбина побијених поред гробнице у време откривања споменика 1957. године. (Фото: Интернет страница ЈОЗ)

Снимак екрана са друштвених мрежа

У прилог ставова да је Јеврејско гробље у својини ЈОЗ-а и да се у том смислу морају поштовани правила прописана јеврејским законима, представници ЈОЗ-а су навели чињеницу да је СУБНОР на том гробљу подигао споменик који стоји и данас, а који је свечано отворио 04. јула 1957. године, на којем пише „Споменик жртвама фашизма“, и на том споменику нема петокраке, а да је разлог зато што јеврејска заједница није дала дозволу да се стави симбол који није симбол Јевреја. Деведесетих година, када су се појавили предлози да се сруши споменик који је подигао СУБНОР и изградњи већи са крстом, јеврејска заједница није дозволила из истих разлога. ЈОЗ је формирана 1739. године, а гробље су формирали 1740. године.

Фото: Јадовно 1941.

То што се у катастру гробље води као својина града, а не ЈОЗ-а, представници ЈОЗ-а указују да је последица разних промена које се дешавале после Другог светског рата због одузимања имовине од стране државе, која је затим мењала облик својине из приватне у државну својину. По доласку Немаца 1941. године, сва имовина је одузета Јеврејима, чак и синагоге и све је уписано као својина НДХ, да би одмах по завршетку рата, све што је било одузето било враћено јеврејској заједници, а онда 1956. године, поново и синагога, и приватна школа и многа друга имовина била национализована.

Доношењем Закона о реституцији, Агенција за реституцију је ту синагогу вратила ЈОЗ-у. У вези са тренутном ситуацијом, представници ЈОЗ-а су дужни да се придржавају верских прописа и не могу да се праве да се није десило то што се десило на Јеврејском гробљу. Нико није очекивао да ће се побијањем крста на Јеврејском гробљу зачети неко семе раздора између ова два народа. Међутим, питање својине на гробљу, за ЈОЗ је неспорно. Мора се имати у виду да је 1978. године ЈОЗ, у доброј намери, Граду Београду поклонила један део гробља ради сахрањивања заслужних грађана Земуна, да би погребно предузеће после тога, то исти земљиште продавало и према некој рачуници зарадили су око 1.360.000,00 евра.

А онда је катастар, уместо само на тај део који им је поклоњен укњижио цело гробље на Републику Србију. Тако да је о том питању у току судски спор против Републике Србије, којим се тражи исправка тако направљене грешке у катастру непокретности, а представници ЈОЗ-а су уверени да ће се спор врло брзо завршити у њихову корист.

Идеја да предметна парцела постане власништво Републике Србије је за ЈОЗ прихватљива. Чак и да пређе у власништво надлежног погребног предузећа. Али ЈОЗ не може дати сагласност за пренос нити за једно од удружења. Према њиховим речима, то мора бити државна институција која ће управљати тим спомен подручјем. Јер су заинтересовани да се ту одржавају комеморације свим људима који су ту као жртве сахрањене, а према задњем информацијама на том гробљу је 90 посто сахрањено српских жртава, 10 посто су остали – Јевреји, Муслимани, Хрвати, чак и нешто Грка. Жртве су насумице сахрањиване на 23 различита места различита Земунском гробљу, а 1944. године су ексхумирани пребројани и сахрањени у заједничку масовну гробницу.

Основ за повлачење кривичне пријаве јесте да се крст и постављена табла склоне са Јеврејског гробља, а затим удружење да покрене акцију према држави о евентуалној промени носиоца права својине на предметној парцели где се налази масовна гробница. А то истовремено значи да ни убудуће неће више моћи да се одржава никаква церемонија нити обележавање по православнима обичајима док год гробље буде јеврејско, јер свако друго понашање представља скрнављење Јеврејског гробља. То објашњење, наводи ЈОЗ, је добила из Израела од надлежних верских институција, а то је за њих обавезујуће. ЈОЗ неће самостално уклањати крст без судске одлуке, али се нада да ће суд врло брзо донети такву одлуку. У исто време уколико би суд донео правноснажну пресуду да православни крст може да остане на Јеврејском гробљу, ЈОЗ ће такву одлуку суда поштовати.

Приредило: УГ Јадовно 1941. Бања Лука – Београд

Наслов и опрема: Стање ствари

Exit mobile version