Јадовно 1941: Јеврејска општина Земун остаје при кривичној пријави због крста

Основ за повлачење кривичне пријаве јесте да се крст и постављена табла склоне са Јеврејског гробља. То истовремено значи да ни убудуће неће више моћи да се одржава никаква церемонија нити обележавање по православнима обичајима

Саопштење за јавност поводом састанка представника извршног одбора Јеврејске општине Земун и Удружења „Јадовно 1941“

Поводом у јавност пренете информације, да је Јеврејска општина Земун из Земуна (у даљем тексту: ЈОЗ), поднела кривичну пријаву против Удружења „Јадовно 1941“ из Бања Луке, за скрнављење Јеврејског гробља у Земуну, и захтева ЈОЗ за уклањање православног крста са Јеврејског гробља у Земуну, 17. јуна 2025. године, у просторијама ЈОЗ-а у Земуну, одржан је састанак Извршног одбора ЈОЗ, са представницима Удружења „Јадовно 1941“ .

Јеврејска општина Земун: Постављањем крста Удружење „Јадовно 41“ оскрнавило Јеврејско гробље у Земуну

See more

Састанку су присуствовали Ненад Фогел, председник и Александар Нећак и Владимир Мијатовић, потпредседници ЈОЗ-а, са једне стране, и са друге стране Душан Басташић, председник Удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бање Луке, Момчило Мирић, председник Удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Београда, Павле Срдић, представник Удружења Козарчана из Београда, и Драган Нововић, председник Управног одбора Заједнице удружења жртава Другог светског рата Србије.

Тема састанка је била одржавање парастоса 10. маја ове године на Јеврејском гробљу у Земуну, постављање плоче са текстом о жртвама логора Сајмиште, и постављање православног крста на делу гробља где је сахрањено око 6.500 жртава из Другог светског рата, од којих су више од 90% Срби, као и исписивање и постављање табле са натписом „улица жртава логора Земун“.

Представници ЈОЗ-а су на самом састанку истакли:

• да су 02. јуна 2025. године обавештени да је Јеврејско гробље у Земуну оскрнављено исписивањем антисемитских порука, цртањем кукастог крста и исписивањем имена Адолфа Хитлера, и да је постављен православни крст висине око три метра, о чему су одмах обавестили полицију и надлежно јавно тужилаштво у Земуну и поднели кривичну пријаву, сматрајући да је реч о истовременом догађају почињеном од стране истих лица;
• да су у међувремену сазнали да су у питању два међусобно независна догађаја, а о чему је, одмах након сазнања, обавештен начелник МУП-а Земун;
• да о парастосу у организацији удружења, планираном за 10. мај 2025. године, нису били унапред обавештени нити им је било ко као власницима гробља тражио дозволу за тај чин;
• да су након тога на свом сајту објавили белешку о догађају и разлоге због којих су се осетили повређени у верском смислу, и у том смислу су предали представницима удружења на једној страници исписан текст са неколико извода из њихових светих књига;
• да у јудаизму, на местима где су сахрањени Јевреји, није дозвољено постављање обележја нити одржавање верских обреда других религија, јер се то сматра обликом идолопоклонста, а што је забрањено јеврејским законом, „Немој имати других богова осим мене. Не прави себи лик нити какву слику онога што је горе на небу доле на земљи или у води под земљом, не клањај им се и не служи им“, (Библија, Излазак, 20:3-05),
• да свако ко признаје божанства осим бога Израела као да пориче целу Тору (Талмуд),
• да признање других богова или верских обреда представља тешку повреду јеврејског закона, као и да израелска кодификација забрањује не само обреде, већ и физичко присуство Јевреја у светилиштима других религија ако то присуство укључује поштовање тих религија;
• да према свим главним изворима јеврејског права није дозвољено постављање крстова, кипова, олтара, икона и сличних обележја, пристајање и учествовање у верским обредима других религија или било какво изражавање поштовања према другим божанствима, са напоменом „Ако су хришћани без знања или пристанка Јевреја поставили крст на Јеврејском гробљу према јеврејском закону то представља озбиљан проблем, али да одговорност не лежи на јеврејској заједници, докле год то није учињено њиховом вољом или уз њихово одобрење, и
• да је овај састанак резултат разговора између председника Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке, Душана Басташића и потпредседника ЈОЗ-а, Александра Нећака, са циљем да се настала ситуација реши на задовољавајући начин без судских процеса.

Представници удружења са друге стране су се захвалили и навели да међу ова два народа не сме и не треба да буде ништа спорно, имајући у виду што се ради о два народа која су од стране нациста и фашиста у Другом светском рату поднели највеће жртве, и то Јевреји као жртве Холокауста над јеврејским народом, а Срби као жртве Покоља, геноцида над српским народом;

• да имају добру сарадњу са потпредседником ЈОЗ-а Александром Нећаком, који је уједно и сведок шта је све Удружење „Јадовно 1941“ из Бања Луке предузимало задњих петнаест година на откривању и обиљежавању места злочина на Велебиту, Пагу и другим локацијама;

• да имају добру сарадњу са научним радницима из Израела;
• да је задњих петнаест година на једном од стратишта служио и јеврејски рабин заједно са православним свештеницима;
• да су изнад откривених јама са српским жртвама заједно стајали потомци и поштоваоци жртава оба народа;
• да је пре 7 година објављен чланак у „Вечерњим Новостима“, новинара Војиславе Црњански о масовној гробници у оквиру Јеврејског гробља у Земуну и да су сазнали да међу тим жртвама има жртава са Козаре, Јасеновца и Јадовна;
• да пре објављивања чланка у „Вечерњим Новостима“ надлежни парох није имао сазнања о томе да на том гробљу лежи око шест хиљада и пет стотина углавном српских жртава његових сународника;
• да је постављено девет крстова на стратиштима, на Велебиту, Личком пољу, Пагу, за чије је постављање није било примедаба ни од кога, нити од локалних нити цивилних власти;
• да су у питању крстови на којима нема ни слова ни броја, осим тролиста тако да се зна да се ради о православним крстовима;
• да није ничија намјера била да било кога увреди или повреди;
• да су током Другог светског рата жртве из разних логора укопаване на двадесет три локације у оквиру Земунског гробља, да је после рата извршена ексхумација и сахрањивање у једну масовну гробницу на Јеврејском гробљу, која је сада означена при Служби за катастар непокретности Земун као катастарска парцела број 416;

• да су многи од тих сахрањених новомученика страдали због српске вере православне а да се та чињеница на различите начине од завршетка рата прикривала од очију јавности, па је једном приликом чак и амбасадорка Израела у Београду, приликом полагања венца ставила обележје Давидове звезде па се могао стећи утисак да се ради о јеврејским жртвама;
• да међу сахрањеним има велики број припадника партизанског покрета у логору Земун, затим припадника Југословенске војске у отаџбини који су заједно страдали и заједно сахрањени;
• да се седам година заредом ту врши парастос, али да није урађено ништа што би било увредљиво за било кога или нешто што би се квалификовало као скрнављење;
• да је објава на сајту ЈОЗ о подношењу кривичне пријаве против Удружења Јадовно 1941 из Бања Луке, са захтевом за уклањање крста са Јеврејског гробља, изазвала велико негодовање јавности са преко 280.000 прегледа и преко 1.000 негативних коментара;

• да удружења нису желела да коментаришу пре него одрже заједнички састанак и разговарају са представницима ЈОЗ-а;
• да оно што је спорно, то је да је ЈОЗ написала да је власник гробља, док је у катастру непокретности ЈОЗ уписана као корисник парцеле, а не као власник 416. Дакле, постоји само право коришћења, али не и власништва од стране ЈОЗ-а;
• да је у медијима и на друштвеним мрежама, одржавање парастоса за 10. мај 2025. године, у организацији Удружења „Јадовно 1941“ из Београда, месец дана раније најављено;
• да је иницијатор тих комеморација Удружење „Јадовно 1941“ из Бања Луке, и да је две године уназад крст био доношен за време трајања парастоса, а затим одношен назад;
• да до пре 7 година нисмо знали ко се налази у тим гробницама нити ко су починиоци, а ради се о највећој појединачној гробници из времена Другог светског рата на подручју НДХ, тадашње НДХ;

• да је мало ко знао да се ради о жртвама фашизма, да је по нашем мишљењу од разних структура предузимано много радњи којима се прикривала истина о томе ко се налази у тој јами, па се стварала перцепција да су ту сахрањене јеврејске жртве;
• да је објава на сајту ЈОЗ-а у највећем обиму обелоданила истину о томе ко се налази у масовној гробници на Јеврејском гробљу у Земуну на парцели 416 на којој се не врши никакве верски обичаји Јевреја;
• предлог је био да заједнички иступимо са захтевом према Граду Београду да се та парцела издвоји, и да се право коришћења на тој парцели уступи неком од српских удружења, или Удружења Козарчана у Београду, чији сународници ту леже, или удружењу Јадовно, или Удружењу преживјелих логораша, или заједници удружења жртава другог свјетског рата, а да се ЈОЗ додели проширење гробља у неком делу, као неки облик компензације што би ми подржали;
• такође, предлог је да се улица Сајмиште преименује у улицу Жртава логора Земун, јер жртве логора „Земун“ немају још увек своју улицу;
• неприхватљиво је да табла са натписом: „Јеврејско гробље“ стоји управо на трави масовне гробнице српских жртава, односно месту где је сахрањен највећи број Срба;
• у интересу свих је да се настала спорна ситуација реши на заједнички прихватљив начин и да то што се десило је можда последица недовољног и неблаговременог информисања.

У прилог ставова да је Јеврејско гробље у својини ЈОЗ-а и да се у том смислу морају поштовани правила прописана јеврејским законима, представници ЈОЗ-а су навели чињеницу да је СУБНОР на том гробљу подигао споменик који стоји и данас, а који је свечано отворио 04. јула 1957. године, на којем пише „Споменик жртвама фашизма“, и на том споменику нема петокраке, а да је разлог зато што јеврејска заједница није дала дозволу да се стави симбол који није симбол Јевреја. Деведесетих година, када су се појавили предлози да се сруши споменик који је подигао СУБНОР и изградњи већи са крстом, јеврејска заједница није дозволила из истих разлога. ЈОЗ је формирана 1739. године, а гробље су формирали 1740. године.

То што се у катастру гробље води као својина града, а не ЈОЗ-а, представници ЈОЗ-а указују да је последица разних промена које се дешавале после Другог светског рата због одузимања имовине од стране државе, која је затим мењала облик својине из приватне у државну својину. По доласку Немаца 1941. године, сва имовина је одузета Јеврејима, чак и синагоге и све је уписано као својина НДХ, да би одмах по завршетку рата, све што је било одузето било враћено јеврејској заједници, а онда 1956. године, поново и синагога, и приватна школа и многа друга имовина била национализована.

Доношењем Закона о реституцији, Агенција за реституцију је ту синагогу вратила ЈОЗ-у. У вези са тренутном ситуацијом, представници ЈОЗ-а су дужни да се придржавају верских прописа и не могу да се праве да се није десило то што се десило на Јеврејском гробљу. Нико није очекивао да ће се побијањем крста на Јеврејском гробљу зачети неко семе раздора између ова два народа. Међутим, питање својине на гробљу, за ЈОЗ је неспорно. Мора се имати у виду да је 1978. године ЈОЗ, у доброј намери, Граду Београду поклонила један део гробља ради сахрањивања заслужних грађана Земуна, да би погребно предузеће после тога, то исти земљиште продавало и према некој рачуници зарадили су око 1.360.000,00 евра.

А онда је катастар, уместо само на тај део који им је поклоњен укњижио цело гробље на Републику Србију. Тако да је о том питању у току судски спор против Републике Србије, којим се тражи исправка тако направљене грешке у катастру непокретности, а представници ЈОЗ-а су уверени да ће се спор врло брзо завршити у њихову корист.

Идеја да предметна парцела постане власништво Републике Србије је за ЈОЗ прихватљива. Чак и да пређе у власништво надлежног погребног предузећа. Али ЈОЗ не може дати сагласност за пренос нити за једно од удружења. Према њиховим речима, то мора бити државна институција која ће управљати тим спомен подручјем. Јер су заинтересовани да се ту одржавају комеморације свим људима који су ту као жртве сахрањене, а према задњем информацијама на том гробљу је 90 посто сахрањено српских жртава, 10 посто су остали – Јевреји, Муслимани, Хрвати, чак и нешто Грка. Жртве су насумице сахрањиване на 23 различита места различита Земунском гробљу, а 1944. године су ексхумирани пребројани и сахрањени у заједничку масовну гробницу.

Основ за повлачење кривичне пријаве јесте да се крст и постављена табла склоне са Јеврејског гробља, а затим удружење да покрене акцију према држави о евентуалној промени носиоца права својине на предметној парцели где се налази масовна гробница. А то истовремено значи да ни убудуће неће више моћи да се одржава никаква церемонија нити обележавање по православнима обичајима док год гробље буде јеврејско, јер свако друго понашање представља скрнављење Јеврејског гробља. То објашњење, наводи ЈОЗ, је добила из Израела од надлежних верских институција, а то је за њих обавезујуће. ЈОЗ неће самостално уклањати крст без судске одлуке, али се нада да ће суд врло брзо донети такву одлуку. У исто време уколико би суд донео правноснажну пресуду да православни крст може да остане на Јеврејском гробљу, ЈОЗ ће такву одлуку суда поштовати.

Приредило: УГ Јадовно 1941. Бања Лука – Београд

Наслов и опрема: Стање ствари