Донесена одлука остаће као дубока мрља у политичкој историји савремене Црне Горе – одлука која значи подршку наставку војних активности, на штету народа са којим Црна Гора дијели вјековно пријатељство и православну вјеру
Извор: ИН4С
Црна Гора шаље војску у мисију ЕУ за подршку Украјини
Скупштина Црне Горе усвојила је данас одлуку о упућивању припадника Војске Црне Горе у састав мисије војне помоћи Европске уније за подршку Украјини.
За одлуку је гласало 49 посланика, док су три била уздржана.
Уздржани су били само посланици Демократске народне партије: Милан Кнежевић, Владислав Бојовић и Јелена Кљајевић.
Историјско једногласје против Русије: Црна Гора без гласа против, на Дан Русије, шаље војнике за „помоћ“ Украјини
На дан када Руска Федерација обиљежава свој национални празник – Дан Русије, Скупштина Црне Горе је, без иједног гласа против, изгласала одлуку о слању припадника Војске Црне Горе у састав мисије војне помоћи Европске уније за подршку Украјини – EUMAM UA. Историја парламентаризма у Црној Гори не памти овакво једногласје, ни у доба апсолутне доминације режима Мила Ђукановића.
Одлука је усвојена гласовима 49 посланика, док су тројица били уздржани – представници Демократске народне партије (три од четири). Ниједан посланик није гласао против. Тиме је црногорски парламент, на симболичан и за многе понижавајући начин, потврдио нови геополитички курс земље – онај који је у потпуној супротности са традиционалним везама са Русијом и братским словенским народима.
Међу онима који су подржали слање војника у мисију Европске уније, нашли су се посланици:
- Покрета Европа сад (18 од 20),
- Нове српске демократије (шест од девет),
- Демократа (свих седам),
- Бошњачке странке (пет од шест),
- Социјалистичке народне партије (један од два),
- Демократске партије социјалиста (пет од 17),
- Социјалдемократа (сва три),
- као и посланици CIVIS-а, Албанског форума, Хрватске грађанске иницијативе и независна посланица Радинка Ћинћур.
Изостанак иједног гласа против овакве одлуке додатно добија на тежини ако се зна да је и дио опозиције који се деценијама позивао на „завјет Светог Петра Цетињског“ и традицију српско-руског братства, сада без ријечи пристао на „европске вриједности“, и то – на Дан Русије.
Док се у Москви славила државност и независност Руске Федерације, у Подгорици је донесена одлука која ће остати као дубока мрља у политичкој историји савремене Црне Горе – одлука која у пракси значи подршку наставку војних активности, на штету народа са којим Црна Гора дијели вјековно пријатељство и православну вјеру.
Симболика датума није могла бити случајна. Она, као и мук посланика који су годинама глумили заштитнике традиционалних вриједности, свједочи о дубокој политичкој кризи идентитета и вредносном суноврату у коме се нашао црногорски парламент.
Опрема: Стање ствари