Примите нас без дангубног увода / да други неко за нама закука! / Крстимо се по девет пута / и испијемо по једну / за покој душе нас живих – ваља се!
Фото: ФБ Љиљане Браловић
Видех данас како мртви
шетају на ногама поветарац.
Не беше им мрско да нас гледају
умашћене од гибанице
како сами себи руке свезујемo
и живи се у гробове гурамо
не би ли им доказали
да није земља тешка
но невоља што нас притиска.
Жучне смо кесе развезали
па у кукњаву ударили,
живе оплакасмо, њих, мртве
и не поменусмо:
– Друго је време некад било,
данас нема ваљаног разлога за живот,
баца нас усуд под млински камен,
примите нас без дангубног увода
да други неко за нама закука!
Крстимо се по девет пута
и испијемо по једну
за покој душе нас живих – ваља се!
Опрема: Стање ствари