Опозиција је свих ових година Вучићеве власти, била друга нога на коју се ослањао. Њихова неспособност и одбојност омогућавала је Вучићу да поред њих изгледа као једина разумна опција
Фото: Фејсбук страница Николе Павловића
Прошло је пола године од почетка студентских протеста и верујем да би било корисно да се сагледа резултат.
Многи би рекли да је највећи успех студената тај што је „дошло до ослобађања од страха и подизања свести”.
Ова констатација је годинама уназад опште место. Нема протеста у Србији са кога се није чула ова тврдња и када се нема шта друго паметно рећи, онда се потеже за овом флоскулом која ништа не значи. Деценијама уназад, грађани се на сваком протесту ослобађају страха и подижу свест, да би се тај страх поново вратио, а свест спустила – како би се имало шта поново подизати и ослобађати на новим протестима.
Други део људи би вероватно навео да је највећи успех ових протеста то што су студенти натерали режим да испуни нешто од захтева и што је по први пут, пала Влада. То је могао бити успех само ако би био један од корака ка промени система, или макар власти, у супротном, не значи ништа.
Оно што ја видим као највећи успех ових протеста јесте маргинализовање опозиције. Опозиција је свих ових година Вучићеве власти, била друга нога на коју се ослањао. Њихова неспособност и одбојност, случајна и(ли) намерна, омогућавала је Вучићу да поред њих изгледа као једина разумна опција. Нема протеста који опозиција својом појавом и наметањем није угасила и нема народне енергије, коју опозиција није скренула у безбедном правцу по режим. У садејству режима и опозиције, овај систем је савршено заштићен.
Ипак, како ствари стоје, студенти ће и овај успех, поништити. Подршком опозицији на предстојећим изборима вратиће је у живот, те ће се ситуација у потпуности стабилизовати по режим.
До избора неће доћи брзо, односно, доћи ће онда, када Вучић у истраживању рејтинга добије недвосмислену већину, а подршка протестима и студентима, опадне. Тај процес је већ после 15. марта започет, а до данас је Вучић консолидовао своје бирачко тело и из дефанзиве кренуо у офанзиву. Клатно се померило у његову корист и како време пролази, разлика између студената и Вучића ће бити све већа, у корист режима.
Гледано политички, јасан је победник. Гледано друштвено, сви смо изгубили. Негативне последице ових догађаја биће огромне, а посебно по образовање, али о томе другом приликом.
Наслов и опрема: Стање ствари