Бонска овлашћења из 1997. године су антидејтонска у изворном смислу али су довела до успостављања једног паралелног уставно-политичког и уставно-правног поретка који је ипак био прихватан, рекао професор Правног факултета у Београду
Владан Петров (Фото: БН)
„Враћање на изворни Дејтон данас није могуће. Високи представник, бонска овлашћења и Суд БиХ нису дејтонска категорија али су дуго прихватани и постали су институција Устава БиХ. Решење кризе у БиХ је дијалог свих страна и спремност на консензус”, рекао је професор Правног факултета Универзитета у Београду др Владан Петров у емисији „МАТ” БН телевизије.
Високи представник у БиХ, чије одлуке сметају властима у Српској, не постоји у Дејтонском уставу али постоји у пропратним актима. Иако није уставна, та институција је легална, јер је утемељена на Анексу 10, а мање више је и легална, каже професор Петров.
„Бонска овлашћења из 1997. године су антидејтонска у изворном смислу али су довела до успостављања једног паралелног уставно-политичког и уставно-правног поретка који је ипак био прихватан. Када ви високог представника, бонска овлашћења, а затим и Суд БиХ, који заиста није предвиђен изворним Дејтонским уставом, прихватите у једном доста дугом временском периоду као легалну и легитимну институцију, морате ако ништа друго, бар рачунати на то да ће он једног дан постати једна уставна реалност. Он јесте институција Устава БиХ у једном широм смислу, са свим својим више негативним него позитивним последицама”, наводи проф. др Петров.
Фото: БН
Зато враћање на, како се често каже у Републици Српској, изворни Дејтон из децембра 1995. године, није могуће, оцјењује проф. Петров.
„Он мора бити држање за оне принципе без којим тај Дејтонски устав више није Дејтонски устав. Говорим о постојању два ентитета, три конститутивна народа. Не може да буде ни прихватања пузеће финалне централизације БиХ. Она мора бити сложени систем, која је нека творевина sui generis (својеврстан, јединствен, прим. аут.)”, објашњава проф. Петров.
Коментаришући то што су се адвокати предсједника Републике Српске Милорада Додика жалили Суду БиХ на првостепену пресуду иако је Додик након те пресуде којом се кажњава годином дана затвора и шестогодишњом забраном обављања дужности предсједника Српске поручио да не признаје пресуду и да се неће жалити суду којег не признаје, Петров каже:
„Жалбени поступак који се сада водим пред Судом БиХ ја видим као свијест о томе да се прихватила надлежност Суда, а не као оно што је речно одмах послије првостепеног поступка јер поступак није правоснажно окончан”, рекао је проф. Петров.
У БиХ је потребан дијалог који ће укључити унутрашњи и међународни фактор, а у којем се од једне стране неће очекивати да учини све да би друга страна учинила само нешто, сматра Петров.
Додаје да је наивно мислити да ће Америка или Русија ријешити наше проблеме.
„Интерес опстанка српског, али и свих народа на овим подручјима, у функционалној државној творевини, што је други циљ Дејтонског изворног устава, јесте нешто што је стратешки толико важно да практично мора да изискује напоре свих. То, другим ријечима, значи пристајање на неке уступке, персоналне и неке друге, на које прије неколико година нисте ни помишљали”, истиче проф. Петров.
Говорећи о протестима и блокадама факултета у Србији, Петров истиче да је то дио организованог плана не од прије неколико мјесеци него чак и неколико година.
Додаје да се свуда око нас дешавају озбиљна тектонска помјерања, те да Србија себи не смије да дозволи луксуз да се окрене само на једну страну.
Наслов и опрема: Стање ствари