Нисам могао а да не запазим ово „молим те“, као израз обртања улога родитеља и детета. Зашто ова мајка, одрасла особа, моли своје дете?
Фото: Shutterstock
Киша је падала па стала, и убрзо се Ташмајдан осуо шетачима. Корачам асфалтираном стазом по којој су ту и тамо прострте малене барице плитке воде. Наилазим на мајку, која полагано корача иза ћеркице. Девојчица нема више од четири године, носи на ногама гумене чизмице и шљепка тим чизмицама по барицама на стази. А онда чујем мајку како је позива:
– Немој, молим те, да газиш по барицама.
Нисам могао а да не запазим ово „молим те“, као израз обртања улога родитеља и детета. Стандардна улога детета укључује да нешто моли родитеља, стандардна улога родитеља садржи да поставља правила понашања и инсистира на њиховом поштовању. Зашто ова мајка, одрасла особа, моли своје дете? Ваљда је за њу то израз финоће.
Нисам, такође, могао а да не запазим да девојчица има на ногама гумене чизмице, које сасвим поуздано спречавају и да се ноге поквасе и да се хаљиница запрља. Дете шљепка по барицама и посматра ефекте својих трупкања, занимљиво јој. А мајка јој не допушта да ужива у тој малој безопасној забави. Јесте, мајка је фина госпођа, она неће грубо поступити према детету, него ће га фино замолити. А и девојчица треба да буде фина, а не да ту шљепка по барицама. Шта ту има забавно…