Надам да ће се студенти одлучити за политички ангажман, те да ће тако почистити не само криминализовану власт и тампон опозицију већ и лажне српске интелектуалце
Фото: Нова.рс
Колико год се разноразни „лојалисти“ и „резервисти“ упињали да облате и дискредитују „Студентску буну“, чињенице говоре посве другачије.
Када је режим на блокаде саобраћајница одговорио онако како једино уме – бахато и глупо, није ни могао да претпостави да ће генерација двадесетогодишњака за ових 5 месеци до темеља срушити сва режимска „Потемкинова села“ изграђена у последњих 13 година.
Укратко, студенти су до сада успели:
– да сруше Владу (подсећања ради, Влада је пала јер је група батинаша, излетевши из просторија СНС-а у Новом Саду, претукла групу студената, а једној студенткињи поломила вилицу).
Пала Влада Србије – премијер Милош Вучевић поднео оставку због напада на студенте у Новом Саду
– да организују највећи друштвено-политички скуп у историји Србије (овде не рачунам „Ушће“ и „Газиместан“, имајући у виду да су исти организовани уз свесрдну државну логистику и подршку, иако се о бројкама свакако може полемисати).
– да политички анимирају све оне „апстиненте“ који нису узимали учешће у политичком животу земље.
– да, што је најважније, до коске оголе сву криминалну природу актуелног режима, који је из сопствене немоћи и сопственог лудила сада принуђен да посеже за полу-терористичким, репресивним мерама, почевши од ангажовања пара-полицијских и криминалних групација којима су додељени институционални прерогативи, преко противзаконитих отказа и финансијских притисака на читав један друштвени слој (фактички на друштвену елиту), до употребе незаконитог средства колоквијалног назива „звучни топ“ (што режим неуспешно и „монтипајтоновски“ покушава да заташка).
Чедомир Јовановић: Није ударио оним звучним топом да изазове повреде него само да их уплаши
– да све горе побројано реализују уз невероватну дисциплину, инвентивност и способност да се диктира темпо.
Притом, не сме се пренебрегнути чињеница да су горе наведене резултате остварили упркос свим релевантним факторима, тј. упркос:
- Државним институцијама које су за последњих 5 месеци потврдиле да су пре свега у служби партије, тј. организоване криминалне групе, а не очувања државе.
- Српској православној цркви, која се нажалост показује недостојном своје историјске улоге, бласфемично изједначавајући „гладне и жедне правде“ са привилегованом кастом насилника и безаконика.
- „Међународној заједници“, која листом, од запада до истока, из својих колонијалних и ускогрудих побуда подржава актуелног председника и његову власт, лицемерно прећуткујући разваљивање целокупног правног система.
НП Отаџбина: ЕУ не дотиче што се Александар Вучић понаша као пуки диктатор
Стога нема ничег недостојнијег и подмуклијег него када представници тзв. српске националне елите, перфидно и са својих добро ушушканих синекура ударају по студентима, покушавајући да нас кроз логореичне, псеудоинтелекталне тираде, убеде да су студенти одговорни за колапс и крах државе, за недостатак демократичности, законитости…
Не, господо.
„Студентска буна“ је управо одговор и реакција на све то, па и реакција на вас, политички јалове и неспособне представнике „српске мисли“ који не добацују даље од „саопштења“ и личног препуцавања по дневној штампи.
Филип Живановић: Интелектуалним сецирањем аутентичне студентске енергије одржавате режим у животу
У свој вашој мудрости и честитости, ви упорно замерате студентима, једној друштвеној класи лишеној ресурса и животног искуства, ствари које баш ви нисте успели да решите за сво време вашег бављења политиком и националним питањима.
Ако је вама у актуелном тренутку највећи проблем „пленум“ или недостатак „политичке артикулације“ (али по вашој мери) онда ви нисте ништа друго до обичне „бабе нарикаче“ и „резервисти“, мобилисани у одбрану организоване криминалне групе.
Зато се ја искрено надам да ће студенти „пленумаши“ и „збораши“ преломити и одлучити се за политички ангажман, те да ће у том завршном чину драме почистити са друштвено-политичке сцене не само криминализовану власт и тампон опозицију већ и лажне српске интелектуалце.
Дубоко верујем да међу овом децом, спремном да трпе претње, уцене, батине, да дословце крваре у маршевима од града до града, да својим делима сведоче патриотизам и жељу да поново успоставе државу уместо овог провизоријума у ком живимо, има више поштења, интелигенције и способности од свих вас „доказаних патриота“ и „политичара“.
Што се мене тиче студенти су већ сада успели.
Сами, уз подршку народа, успели су да затресу темеље трулог система и да истерају на чистац све „лојалисте“ – криминалце са партијским књижицама и службеним легитимацијама, али и све „резервисте“ – псеудо опозиционаре и тзв. српске интелектуалце.
Довољно да знамо ко је ко, у сусрет некој новој политичкој реалности.
Наслов и опрема: Стање ствари