Site icon Стање ствари

Крис Њуби: ЦИА 1960-их бацала заражене крпеље на плантаже шећерне трске на Куби

У једном америчком војном извјештају се каже: „Туларемијом можемо побити десет хиљада људи. Коштало би нас долар и тридесет три цента по животу“

Такер Карлсон и Крис Њуби (Фото: Снимак екрана)

Доносимо извод из разговора Такера Карлсона са Крис Њуби, ауторком књиге о лајмској болести

С нама је Крис Њуби, аутор књиге Bitten: The Secret History of Lyme Disease and Biological Weapons (Уједени – Кратка историја лајмске болести и биолошког оружја). Крис, дај нам кратак преглед лајмске болести.

Лајмску болест узрокује бактерија из групе спирохета. Преноси се убодом крпеља. Ако се одмах реагује давањем антибиотика доксициклина или амоксицилина, проћи ће. Проблем је што се веома често даје погрешна дијагнозе, или се дијагностификује касно, и ту почиње контроверза. Може се развлачити мјесецима или годинама, и тад је заиста тешко ослободити је се. Компликује и то што крпељ преноси двадесетак различитих микроба који изазивају заразне болести, и ако добијете два или три или четири микроба једним убодом крпеља, ствара се збуњујући низ симптома који љекарима отежава дијагностику.

И поред тога, љекари могу изоловати организам који узрокује баш лајмску болест – нема никакве загонетке од чега она потиче. Је ли то тачно?

Па, постоје тестови на антитијела за лајмску болест – веома је тешко узети крв и гајити је у Петријевој шољи – али проблем је што тестови нису нарочито поуздани. Тестови на антитијела за лајмску болест обично не функционишу првих мјесец дана по заражавању – организму је потребно вријеме да створи антитијела у мјерљивој количини. Затим, тестови и нису баш најбољи – нису бољи од погађања бацањем новчића – јер зависе од соја који имате и ако сте заиста болесни, нећете производити антитијела.

Поставља се питање: ако вам је седамдесет пет година, нисте одрасли с лајмском болести. Ако вам је петнаест година, забринути сте због лајмске болести. То је прилично кратко раздобље. Шта мислимо, одакле је ово дошло?

Током истраживања за своју књигу дошла сам до закључка да лајмска болест није била примјетан проблем до средине седамдесетих. Истраживањем сам утврдила да постоје три заиста веома заразне болести које се преносе преко крпеља које су се појавиле баш око Лајма у америчкој држави Конектикат и ушћа ријеке Конектикат, тачно прекопута Државног истраживачког центра за заразне болести на животињама, гдје је била управа за програм биолошког оружја. Крајем шездесетих појавиле су се три заразе: лајмски артритис, узрокован спирохетом, затим рикеција, и сточни паразит бабезија, други пут пронађен код човјека у тој области. Ја сам добила лајмску болест и бабезију, што може бити смртоносно, и то је озбиљна болест.

Имате, дакле, грозд три раније ријетке заразне болести тачно прекопута обале на којој је амерички државни центар за испитивање биолошког оружја. То кажете?

Да. Ако радите за ЦДЦ и тражите жаришта природних и неприродних зараза, ако се појаве три нове заразе преношене преко крпеља, које узрокују знатно смртоносније болести него раније, то би привукло њихову пажњу и покренула би се истрага. И то се и догодило.

Значи, ЦДЦ је водио истрагу. Шта су пронашли?

Поли Мареј, домаћица из Лајма у Конектикату, прва је почела с документовањем тога и почела обијати врата локалних домова здравља и ЦДЦ-а, и требало јој је седам година да добије одзив из ЦДЦ-а и да доктор Алeн Стир, с Јејла, почне с истраживањима. Закључио је да потиче од крпеља, али није могао утврдити агенс који га узрокује. Тада се у истраживање укључио Вили Бургдорфер, човјек број један у САД за истраживање крпеља. Званична верзија је да је нашао спирохету и да она узрокује болест, да не би требало паничити, и да само треба узимати доксициклин двије седмице и проблем ће нестати.

Али проблем није нестао. Ту почиње моја књига. Почела сам гледати позадину свега, размишљајући шта се заиста десило. Људи који су имали ту болест нису се понашали на нормалан начин. Обично, кад се открије опасна нова зараза, каже се „ух, ово је ужас, дајте нам новац да истражујемо“, али умјесто тога – све је постајало тајновитије.

***

Онда су се у року од мјесец дана десиле двије ствари.

Једна је што сам упознала типа за тајне операције ЦИА који је рекао да је најуврнутије што је икад урадио било бацање отровних крпеља на раднике на плантажама шећерне трске на Куби, 1962. године. Операција Мунгос. Дакле, то је био први доказ да смо бацали крпеље на страну земљу као биолошко оружје.

Друга је што је један од мојих пријатеља који се баве филмом отишао код Вилија Бургдорфера, који је, на крају веома дугог интервјуа, рекао: „Да, кад сам истраживао лајмску болест крајем седамдесетих и почетком осамдесетих нашли смо још један организам – лајмска болест није била једини узрок. Речено ми је да то заташкам.“ Вјероватно је у питању била рикеција. Није открио све, али оно што нам је рекао било је потврђено копијама његових лабораторијских биљешки и потоњим интервјуима које сам с њим водила.

Извини на мом незнању – која је друга болест коју помињеш? Рикеција?

То је исти организам који узрокује пјегаву грозницу Стјеновитих планина и представља најсмртоноснију заразну болест која се преноси крпељом у САД. То је био и микроб који је у то доба коришћен као биолошко оружје од стране америчке војске.

Љубиша Спасојевић: Обама – нобеловац смрти и покретач биолабораторија у Украјини

Шта је коришћење крпеља као биолошког оружја? У интервјуима с Вилијем Бургдорфером говорио је да је провео више од деценије на програму за биолошко оружје у центру у Форт Детрику, радећи на бувама, крпељима и комарцима, на њиховој серијској производњи – пуњењу бува кугом, пуњењу комараца смртоносним тринидадским вирусом и пуњењу крпеља смртоносним или другим заразама попут повратног тифуса, венецуеланског вируса коњског енцефалитиса, бјеснила и лептоспире, која такође спада у спирохете. Као Доктор Стрејнџлав који покушава да направи нове заразе мијешајући бактерије и вирусе и убацујући их у крпеље, с намјером: „Ово је савршено невидљиво оружје. Атомска за сиротињу. Баците ове инсекте на непријатеља и они слабе становништво, за себе вежу све медицинске ресурсе, али не уништавају инфраструктуру као атомска бомба.“ У једном војном извјештају се каже: „Туларемија (која се преноси преко крпеља, позната и као зечја грозница): можемо побити десет хиљада људи. Коштало би нас долар и тридесет три цента по животу.“

С енглеског посрбило и преписало: Стање ствари

Прочитајте још

Exit mobile version