Снежана Цветковић: Студија Леонтија Павловића о култовима светих предака

У време првобитног објављивања књига Леонтија Павловића није наишла на значајнију медијску пажњу, али је имала изузетан пријем у научној и стручној јавности, као темељно штиво свим потоњим истраживачима

Леонтије Павловић: Култови лица код Срба и Македонаца (историјско-етнографска расправа), друго, допуњено издање: приредио Борисав Челиковић, Службени гласник, Београд, 2022, 365 стр.

Књига „Култови лица код Срба и Македонаца, Историјско-етнографска расправа“, као делимично редигована и прочишћена докторска дисертација Леонтија Павловића, коју је написао и одбранио на Филозофском факултету у Београду под менторством професора Ђорђа Сп. Радојичића, први пут је била објављена 1965. године као Посебно издање, књ. 1, тадашњег Народног музеја Смедерево.

Временом, ова књига, која је била штампана у тиражу од хиљаду примерака, постала је и сама култно, незаобилазно штиво, у корпусу ретких научних издања која временом добијају на актуелности, подстичући нова научна истраживања. У издавачкој пракси Музеја у Смедереву она је најтраженија и најцитиранија књига, а у науци кључна историјско-етнографска расправа у проучавању култова светих на подручју Србије и Македоније, у временском распону од десетог до двадесетог века.

Др Леонтије Павловић (Бродац код Бијељине, 1914 – Смедерево, 1997), теолог и историчар уметности био је управник Музеја у Смедереву у временском периоду од 1959. до 1977. године. Његов научни и публицистички опус обухвата готово шест стотина јединица, међу којима посебно место припада управо књизи „Култови лица код Срба и Македонаца, Историјско-етнографска расправа“.

Ново, допуњено и проширено издање ове књиге објавио је „Службени гласник“ у Београду 2022. године у едицији „Саборник“ под уредништвом историчара Борисава Челиковића.

У време првобитног објављивања, наведена књига Леонтија Павловића није наишла на значајнију медијску пажњу, али је с друге стране имала изузетан пријем у научној и стручној јавности, као темељно штиво свим потоњим истраживачима ове теме. Виталност истраживачких резултата Леонтија Павловића, огледа се у чињеници да је до данас сачувала и одржала своју научну релевантност.

Узимајући у обзир значај и потребу научне, стручне и најшире јавности за овом књигом, ЈП Службени гласник ју је уврстило у своју Библиотеку Саборник. Одговоран и захтеван посао приређивача књиге, прихватио је историчар Борисав Челиковић.

У Предговору првог издања књиге Леонтије Павловић је изразио захвалност члановима испитне комисије на сугестијама о раду које су изнели приликом одбране докторске дисертације на Филозофском факултету у Београду 1964. године, ментору Ђорђу Сп. Радојичићу, и професорима Душану Глумцу и Мирку Барјактаровићу. Тако је након одбране, првобитни наслов докторске дисертације „Култови код Срба и Македонаца – историјско-етнографска расправа“, био промењен у „Култови лица код Срба и Македонаца – историјско-етнографска расправа“.

Увод у књигу посвећен је интерпретацији дефиниција култа и образложењу историографског приступа и методологији рада коју је аутор применио у истраживачком поступку наведене теме.

Структурално, књига се састоји из две обимне целине. У првом делу обухваћен је четрдесет и један култ, од којих су тридесет и седам посвећени појединачним култовима светих, а остали су груписани у заједничким целинама са следећим поднасловима: Датирани локални култови, Недатирани локални култови, Прекинути култови и Култови стварани и форсирани од појединих лица.

Други део обухватио је историјски развој култа, од самих почетака, преко различитих временских периода, ликовног изражавања и етнографске праксе, до закључних разматрања и отворених питања кроз шест тачака о будућим истраживањима и њиховим смерницама. На крају књиге је резиме на руском језику.

Ново издање књиге „Култови лица код Срба и Македонаца, историјско-етнографска расправа“, придржава се основног распореда садржаја првог издања, с тим што је штампана у новом формату, у колору, са бројним илустрацијама, ликовно веома богато обликована, под уредништвом Александра Прибићевића. У Поговору овог издања, приређивач Борисав Челиковић, написао је комплетну биографију Леонтија Павловића, навео његове научне и публицистичке радове и образложио измене у односу на прво издање. Ново издање, исправило је недостатке првог, како по питању научног апарата, тако и у односу на коришћен визуелни материјал. У првом издању књиге аутор је услед недостатка финансијских средстава био принуђен да изостави научни апарат, попут личних и географских регистара, и спискова извора и литературе, како нас је и сам обавестио у напомени на крају првог издања књиге. Ново издање садржи Регистар имена и Регистар манастира и географских одредница. Овом приликом, урађена је лектура текста, а научни апарат у фуснотама је допуњен потпуним библиографским подацима, у одговарајућој транскрипцији, нарочито у односу на радове који су писани на руском, бугарском, црквенословенском и грчком језику, обзиром да штампарија у којој је прво издање штампано није имала одговарајућа слова. Број визуелних прилога у црно-белој штампи, у новом издању порастао је од педесет и пет фотографија до сто осамдесет осам у пуном колору. Урађен је нов превод резимеа на руски језик, који је потписала Весна Смиљанић Рангелов.

Овим поступцима, добијена је комплетна научна монографија, прегледна, са научним апаратом, богато илустрована. Приређивач, Борисав Челиковић је и сам аутор бројних фотографија које су репродуковане у књизи, а које је фотографисао идући траговима култова светитеља, као и бројне фотографије које је снимио Борис Субашић. Коришћене су и фотографије релевантних научних установа у нашој земљи, попут Института за историју уметности у Београду, и црквених архива, и то Митрополије црногорско-приморске, Српске православне цркве, манастира Студенице, Дечана. Поред не само техничких исправки недостатака првог издања, међу највреднијим доприносима новог издања, издваја се посвећеност приређивача да у књизи буду објављени сви доступни ликовни и писани извори сваког култа понаособ. Крајњи резултат представља редак, те драгоцен пример и путоказ у пракси приређивања и објављивања за штампу постојећих издања.

Поводом Смедеревских Светосавских свечаности друго издање књиге Леонтија Павловића, представљено је у смедеревском музеју, 23. јануара 2025. године. О књизи су говорили: уредник издања Борисав Челиковић, историчар, уредник библиотека „Корени“, „Саборник“ и „Велики рат“ у ЈП „Службени гласник“ и др Даница Поповић, историчарка средњовековне уметности и културе, саветник (у пензији) Балканолошког института САНУ, ауторка низа научних монографија, међу којима се тематиком посвећеној култовима посебно издвајају: Под окриљем светости. Култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији (Београд, 2006) и Ризница спасења. Култ реликвија и српских светих у средњовековној Србији (Београд, 2018), и коауторска монографија Свети краљ Милутин. Владар на раскршћима светова (Београд, 2022).

Др Снежана Цветковић,
историчарка уметности – музејска саветница,
Музеј у Смедереву