Очистити најпре своје срце, крај, град, замислити да си под надстрешницом ти, неко твој; замислити да си уцењен баш ти, твој рођак, комшија, док не схватиш да је сваки погинули, уцењени, свак жедан правде твој брат, и ти сам
Ива Радовић (Фото: Лична архива)
Једнима смета симбол крваве шаке, који читају ванконтекстуално.
Другима сметају заставе, национално и верски обојене.
Трећима сметају сопствене синапсе, које нови садржај асоцирају по већ виђеним садржајима или посредним искуствима.
Четвртима смета подршка која пристиже са нежељених страна.
Студенти се „захвалили“ Куртију баш лепо, овога се и Вучић плаши, више од свега. pic.twitter.com/EgjdZXEwFr
— Јана (@yjAotnrwSS20PI6) December 18, 2024
Некима смета сопствени елитизам, јер је овог пута неважно племенито урбано, интелектуално, породично, политичко порекло или њихове личне жртве и заслуге.
Некима смета револуција per se, а револуција је сваки отпор тлачењу и присили, неправди и лажи. Постоји и револуција идеја, морала и животних принципа, бескрвна револуција, ако не рачунамо крв изранављених студентских табана. А морамо је рачунати, али на сасвим другом и много важнијем тасу.
Неки гледају у континенте, геополитику, звезде, небо, актере који живе сасвим другу истину од оне коју би да продају као своје „вјерују“. Други су уздржани по природи своје мисије, уверени да је та мисија важнија од људи који се муче, страдају и гину.
Не постоји ништа важније и веће од побуне која се одиграва у Србији. Никаква виша логика, никаква комбинаторика, не може да образложи скепсу према потресним сликама којима сведочимо. Пробудила се читава земља и уз плач, пркос и смех бори се за најелементарније људско достојанство, за правду, за част, за истину. Обесправљени, скрајнути и ућуткани показују снагу, веру и искрени патриотизам. Ко патриотизам доживљава као подршку корумпираним и приватизованим институцијама, нужно ће бити у заблуди. Ко патриотизам види у својој опсесивној, искључивој и редуцираној слици, биће обманут.
Трудом студената из Новог Сада, Београда, Ниша, Новог Пазара, Чачка, Краљева, Ужица – до Крагујевца, децентрализација је спроведена у три дана, мученичким ходом младости на коју нико није рачунао. Успут је дочекивана, беспрекорном организацијом и срцем домаћинским, у сваком граду, варошици, селу кроз које је пролазила. Носили су заставу ове земље и за њу се борили млади људи свих конфесија, из сваког краја, међу собом различити а у једном и најважнијем слични – у части, јунаштву, правдољубивости и огромној љубави коју носе, и коју су даривали и примали куда год да су прошли.
Извор: x.com
Скепса и цинизам својство су зрелог доба и старости. Ипак, некад је њима узрок напросто недовољна обавештеност, можда као последица технолошке неписмености и неспособности маторих паса да уче нове вештине, а некад, напросто, страха од било какве нестабилности и промене. Некад је у питању горда невољност да се призна сопствена заблуда.
Разумети унесрећене, уцењене људе чији су животи обесмишљени и своде се на пуко преживљавање од данас до сутра, није тешко, и требало би да се сви потруде да се ставе у њихову ситуацију. До јуче, мало ко је имао наду да ћемо моћи да избегнемо каљугу калкулантства, неморала, безобразлука, корупције, криминала и лажи, сем ако се држимо свог најужег круга проверених људи и трудимо се да нас се много не тиче било шта што се око нас дешава.
Данас, присуствујемо промени свести у тој мери да је неће видети само онај који, из ко зна којих разлога, то не жели. Жеља да „нам буде боље, онда када ми будемо бољи“ сада делује оствариво. Само заслепљен, хотимично или нехотично, не види да се у овом народном покрету оваплоћују праве вредности – за које многи не умеју ни да објасне шта под њима подразумевају; чак ни сада када виде како бујају пред њиховим сопственим очима.
То су, управо, општељудске вредности, које подразумевају заједништво, сарадњу, разумевање, правду, једнакост, саосећање, човекољубље, подршку, љубав, стремљење ка општем добру. Ако је ово револуција, онда је понајпре у питању револуција идеја и морала, која увек мора да почне од појединца и мале групе и шири се према општељудском јединству. Речју: очистити најпре своје срце, свој крај, свој град, замислити да си под надстрешницом ти, неко твој, твој суграђанин; замислити да си уцењен баш ти, твој рођак, твој комшија, док не схватиш да се то уистину и дешава и да је сваки погинули, сваки уцењени, свак жедан правде твој брат, и ти сам.
Када је реч о промени свести много сам склонија да гледам у студенткињу, где баку, која је поред пута изнела оно што је имала, грли, љуби јој руку и плаче, него у пластичног нарцисоидног мултимилијардера који породичне вредности (јер су оне тренутно маркетиншки профитабилне) симулира тиме што жели да се што више мултипликује. Сигурно је да ће тај потоњи успети да утера „породичне вредности“ ефикасније, али реалполитика никада неће бити важнија од стања људске душе.
На слици су студенти из Новог Пазара, муслимани и хришћани, који, свако сходно својој вери, заједно тугују, одајући пошту жртвама незаситог света оличеног у том нарцисоидном мултимилијардеру, и уопште, света материјалног и света самодовољности. Таквом свету треба да се опиремо, сви ми који верујемо да је човек више од шрафа у светској машинерији.
Извор: ФБ Иве Радовић
Обојена револуција? У најмању је руку смешно поредити овакав потрес са обојеном револуцијом. Ако је некоме лакше да спава, или макар да успава своју савест, тиме што ће нагурати ово бујање врлине у познату кутију, надам се да барем нема у томе економску рачуницу, ако му је већ дат мозак на употребу, забадава.
Политички епилог нико не може да предвиди, али је промена духа таква да више никад не може бити исто као до сад. Хвала Богу!
Опрема: Стање ствари