Србија је Божија, земља изабрана, / у Срба је јака љубав, вера, нада, / јер пред нашим Светим Савом / свето жезло трипут пада
Фото: Фејсбук
Не дам ником моју Србију,
не могу се одрећи моје крсне славе,
у срцу ми песме владике Николаја,
ноге саме иду стазом Светог Саве.
Рушили ми цркве, убијали ми претке,
како да им верујем… кад знам да ме не воле,
кад су деци нашој наменили бомбе, метке,
како да им верујем… кад се Богу не моле.
Ја само своје чувам, ја не желим туђе,
оно што имам то ми Господ дао,
и не желим зло у двориште да ми уђе,
ко је добар, добродошао, али није човек зао.
Србија је Божија, земља изабрана,
у Срба је јака љубав, вера, нада,
јер пред нашим Светим Савом
свето жезло трипут пада.
У оку ми суза због распетог Христа,
одувек се намерила на Србина нека беда,
да л’ у виду агресора ил’ у виду комуниста,
али браћо верна… пропадају сви од реда.
Они не знају Божије законе,
кратко траје та њихова земна слава,
када Господ мане метлом, тада се и они склоне,
Божијом вољом Србијом, влада Свети Сава.
Србија је Србину остављена у аманет,
Отац, Син и Свети Дух осветлише душе наше,
Србину је Богом дато да осветли земни свет,
док је Бог са нама… чега Срби да се плаше.