Ако сте неспособни да зајашете тигра и позиционирате се на чело актуелних дешавања – пензија и пустите студенте. Можда они не понове ваше грешке и можда победе своје сујете
Филип Живановић (Извор: Лична архива)
Видим да се ових дана развила жустра полемика поводом јавног иступања неколицине препознатљивих (и плодотворних) научно-друштвених делатника на тему ЗА студентске блокаде и ПРОТИВ њих. Основна теза која се провлачи из ових наступа јесте да иако студенти имају разлога да потрагу за правном државом спроводе на улици, ипак то није добра солуција, јер јел`те – студенте подржава екипа окупљена око фамозног (и несумњиво антинационалног) ПроГласа, а и грађанска опозиција у студентском покрету види своју шансу.
Па хајде да поставимо ствари на своје место.
ProGlas u Lučanima: Duhoviti studenti se narugali kultu ličnosti
https://t.co/2KERSt7Izw— Ozon Press (@ozonpress) December 25, 2024
Студенти су започели блокаду факултета јер се десило следеће (хронолошки):
– у Новом Саду је убијено 15 људи у трагедији која је ништа друго до плод људског фактора (читај незнања, корупције и бахатости одговорних лица, како на нивоу струке, тако и на нивоу политике)
– након неколико дана народног притиска и гнева добили смо „,маскировку“ у виду оставки из „моралних разлога“ и симулацију кривичног поступка у којем је један министар ухапшен, па брже боље пуштен на слободу
– неко је одлучио да на студенте који су и даље инсистирали на спровођењу закона и кажњавању свих у ланцу одговорности, изведе црнокапуљаше уз таргетирање студената као „страних плаћеника“.
Студентски захтеви (Извор: РТ Балкан)
Е тек тада долази до масовног студентског револта и студентског „бављења политиком“ први пут од 1996. (да, наравно да су студентски захтеви политички, јер политика није резервисана само за корумпиране партијаше).
Дакле, горе побројани догађаји су успели покрену заиста незапамћен број студената да први пут у последњих скоро 30 година изађу са захтевима који се не односе на додатне испитне рокове, смањење школарине и сличне „еснафске“ захтеве, што им је деценијама замерано као вид себичлука и недостатак емпатије и осећаја за шире и значајније друштвене процесе.
Са студентског протеста (Фото: Филип Стевановић/Anadolu Agency)
И шта имамо онда. Имамо појединце којима смета то што:
– блокаде на одређеним факултетима кувају анархистичке „кухарице“ и што се не поштују „демократске процедуре“ (sic!)
– се подршком блокадама посредно подржава и ПроГлас
– своју политичку корист од студентског „љуљања кавеза“ виде и „грађанске“, тј. анти и анационалне политичке опције.
Притом се пренебрегава чињеница да је добар део студената (а усудићу се да кажем и више од половине) национално оријентисан, само је њихов усуд то што они немају институционалну структуру која би могла да каналише њихове интересе.
Ко је нама/вама крив што за све ове деценије бављења политиком и друштвеним активизмом нисте направили неки наш „кувар“ за српско становиште?
Ко је онда нама/вама крив што због својих личних сујета и егоизма нисте били способни да направите једну крштену националну невладину организацију?
Ко је нама/вама крив што нам лекције из солидарности и борбе за виши циљ држе „граџанери“ и „анархисти“?
Ко је нама/вама крив што је национални пол неспособан да изнедри једног препознатљивог појединца који би персонификовао српско становиште?
Не, криви су ови други што су способнији и што имају инфраструктури и механизме да остварују своје циљеве, а не ви који сте својом политичком импотентношћу и аутизмом разбуцали сваку организацију која је слутила на српску причу.
Ако сте неспособни да зајашете тигра и позиционирате се на чело актуелних дешавања, сјашите.
У супротном, својом циничном аналитиком и интелектуалним сецирањем аутентичне студентске енергије, суштински одржавате у животу актуелни систем.
Текст Александра Лукића на РТ Балкан
И то систем који на свим нивоима чини све оно што би чинили ови други од којих зазирете, само што овај систем то чини огрнут у српску заставу.
Е па заслужите да вас заслужимо.
Ако не, пензија и пустите студенте.
Можда они не понове ваше грешке и можда победе своје личне сујете.
Можда управо они наметну „српско становиште“.
Текст Зорана Ћирјаковића на сајту Политике
На жалост оних које ви прозивате, али чини ми се и на жалост вашу.
Наслов и опрема: Стање ствари