Поука наше историје из два свјетска рата проста је: с њемачког тла никад више не би требало покретати рат, рекао њемачки политичар
Оскар Лафонтен (Фото: Снимак екрана)
Доносимо изводе из говора њемачког политичара Оскара Лафонтена на првој страначкој конференцији Савеза Саре Вагенкнехт у Берлину 24. јануара 2024. године:
„Знамо предисторију. Знамо да је званична западна прича од самог основа нетачна. Знамо да се генерални секретар НАТО једног дана излануо да је овај рат почео знатно раније – 2014, а не тек 2022. И у овом случају важи да би живот сваког човјека који је угрожен требало да нас се тиче, да би живот сваког човјека који пати требало да нас се тиче, и тако би требало да формулишемо своју политику… Одмах нам је потребно примирје и требало би да кажемо да више нећемо испоручивати оружје ради даљег потпиривања овог рата.
Али, постоји и нешто друго чега се сувише ријетко присјећамо.
Ако човјек осјећа кривицу у погледу убијања шест милиона Јевреја, онда мора осјећати кривицу и у погледу убијања двадесет седам милиона совјетских грађана.
И исто као што се у свјетлости наше историје никад не бисмо смјели залагати за испоруку оружја којим би могли били убијани Јевреји, исто тако морамо одбацити испоруку оружја којим би поново могли бити убијани Руси. Докле смо дошли кад се то у Њемачкој не увиђа?
Европска култура не би била замислива без руских умјетница и умјетника. Русија је европска земља. Москва је европски град. Не би се смјело дозволити да се овде, код нас, забрањују наступи руских умјетника.
У мојој младости био је плакат направљен сад већ прије сто година – плакат Кете Колвиц. Прије сто година, 1924. Сви га знате. Млад човјек подиже руку и каже: Никад више рат!
Плакат Кете Колвиц (1924): „Никад више рат!“
И послије Другог свјетског рата сви смо се окупили иза те пароле. И још осамдесетих година то је било мишљење велике већине Нијемаца. И веома бих вољео да то поново постане водиља нашег друштва, водиља њемачке културе – Никад више рат!
Како бих био поносан кад бисмо једног дана имали канцелара ком би била додијељена Нобелова награда за мир. И колико нам је свима жао што данас имамо канцелара који заступа рат и наоружавање. Не! Потребан нам је канцелар који ће се поново прикључити тој пароли – Никад више рат! – и који ће се заложити за мир и разоружавање и за преговоре и дипломатију умјесто испоручивања новог наоружања Украјини.
И каква је само невјероватна лакомисленост ових нових генерала – Мерца и екипе – који се сад залажу за испоруку ракета којима се може добацити до Москве. Какво заборављање историје! Докле смо то дошли? И докле – лакомислено – мисле да се могу занемаривати интереси других? Како то да још нису примијетили да САД веома добро знају зашто не испоручују те ракете? Зато имамо још крупнији задатак, ако сутра буду избори, и тако се удеси да Фридрих Мерц прави владу, онда би питање рата, наоружавања и испорука оружја било још горе!
Зато имамо велики задатак. Формулисао бих га обрасцем човјека за ког бих вољео да је данас овде, и да партију коју је некад водио изведе на други курс (Вили Брант, нап. СтСт). Та формула гласи:
Поука наше историје из два свјетска рата проста је: с њемачког тла никад више не би требало покретати рат.
И према тој формули осјећамо обавезу.
Препис и посрбљавање с њемачког: Стање ствари
ИСПРАВКА: Претходна верзија је погрешно садржавала да је датум говора 24. маја 2024. (16. 12. 2024. у 11:40).