Шта тачно нѣје у реду? Нѣ знам. Али поуздано знам да нѣшто дебело нѣје у реду, пише коментатор с надмиком „Гремлин“
Фото: Стање ствари
Од првог дана тог рата нѣшто дебело нѣје у реду, почев од назива који му је руска врхушка надѣнула…
Шта тачно нѣје у реду? Нѣ знам. Положај у коме се налазим нѣ допушта ми могућност да на то укажем. Нити као нѣпосрѣдан свѣдок, нити на основу туђих, вѣродостојних свѣдочанстава.
Ипак сам четврт вѣка страћио служећи руској, колико и српској култури, тзв. „унапрѣђивању братских српско-руских односа“, понѣшто научио и зато поуздано ЗНАМ да нѣшто дебело нѣје у реду. Браћа Руси, као и ми, имају проблем са самима собом. И њих, као и нас, воде људи који за животе сународника много нѣ маре.
Баћка [Александар Лукашенко – прим. СтСт] каже: наивност. Баћка је државник, он нѣје наиван, и одлично зна зашто му је потрѣбно да „забрањену тему“ (свакако нѣ први пут) покрѣће на овај начин, с објашњењем у које могу повѣровати само наивчине, а они чине огромну већину.
Смѣшни су ми свакојаки аналитичари, који гатају о току мисли руских или натовских руководилаца, па их опет читам. Примам к знању, али се по могућности уздржавам од коментарисања, јер онда човѣк улази у ружну игру томболе, у којој нѣма срѣћног добитника. И још ружније упирање прстом и клеветање, што се нѣкима десило у малопрѣђашњем чланку на исту тему. А то им се могло десити само зато што у животу ни с каквим Русима нѣсу имали никаква посла, изван могућних случајних и успутних братских загрљаја, праћених пригодном чашицом и здравицом.
Ја, ето, баћку цѣним као малчице озбиљнијег државника од његових српских или руских колега. Он нѣје допустио да му се народ разбѣжи из земље, нити да се лѣчи СМС-кама и прѣхрањује у тзв. народним кухињама, зауставио је развлачење и пљачку земље послѣ распада СССР, па Бѣлорусијом заслужено влада пуних 30 година, макар га звали и диктатором. Његов народ живи скромно, али пристојно. Свакако се и Бѣлорусија очешала од пљачке једне тако богате и велике земље попут Украјине, али слутим да је Баћка, као озбиљан државник, одавно процѣнио да је од те лаке лове и тренутне користи далеко већа штета коју ће и он и његова земља сутра трпѣти уколико се мрцварење Украјине овако настави (овдѣ и ја мало гатам, па ми нѣ узмите за зло).
Дакле, потрѣбно је да све то пратимо и постављамо питања. Само што нам је умѣсто коментарисања, корисније да се Ономе без кога, по Његовим рѣчима, ништа нѣ можемо чинити помолимо да нам укаже како можемо изаћи из глиба у који смо запали. А с нама и наша нѣсрѣћна браћа у Русији и Украјини.
Праштајте за многоглагољивост.