Site icon Стање ствари

Зоран Стојиљковић: Хероина и антихероина – спајање неспојивог или У посети музеју званом Србија

Какве везе може имати глумица (и све што са том најстаријом професијом иде) Соња Савић са Надеждом Петровић?

Меморијал Надежде Петровић под називом ,,Меморијал Соња С.”

Има ли места чуђењу у земљи Србији? Приликом недавне посете Музеју у Чачку (званом „Народни“), затекосмо „32. Меморијал Надежда Петровић“ а, као кукавичје јаје, „Меморијал Соња С.“, „кустоскиње/селекторке изложбе – Зденке Бадовинац“.

„Соња С.“ је Соња Савић, родом из Горевнице Доње, која беше на привременом раду у Београду и бившој Југославији, стално настањена на Горевничком гробљу. Бог да јој душу прости.

Извор: РТС

Размишљајући у чуду, без претензија на ликовно-критички осврт нити на суђење мртвацима, закључисмо: Надежда Петровић, Србкиња, велика сликарка, добровољац и жртва у Великом рату, послужила је као повод за серију „инсталација“ које са њеним животом и делом немају никакве везе. Напротив.

Послужила је, такође, као гнездо за кукавичје јаје антихероја (antiheroina) којих је, од (трајне) окупације/узурпације власти (у цркви и држави) пуна Србија.

Фото: Зоран Стојиљковић

Какве везе може имати глумица (и све што са том најстаријом професијом иде) Соња Савић са Надеждом Петровић? Бесчашће са чашћу, тама са светлошћу, слобода у греху и робство греху и страсти са слободом од греха и саможртвеним одсуством страсти, кукавичлук са храброшћу? Као што се лопов заодева придевима поштења и воли да буде варалица од угледа, тако се и безобразлук и лична безсрамност „уметника“ нуди и заодева угледом и чашћу једне Надежде Петровић и нуди ради конзумирања и тзв. културног уздизања.

Размишљамо, од кога је (поборници и богоборци без рода и пола) добро је. За кога је (људи без имена и презимена) – одлично је. Па овај (демонима) мучени народ, већином и не зна за друге ликове изван најстаријег заната на ТВ канали(зација)ма.

Фото: Зоран Стојиљковић

Колико је Чачана, Мрчајевчана, Горевничана и Бресничана чуло за Милку (Радосављевић) Баковић? Праву хероину, васпитану (нахрањене душе добротом и поштењем) и образовану (према образу Јединога Човекољубца Христа)? Па зар није то пример који је могао и морао да послужи као светионик генерацијама дечака и девојчица Чачка и околине? Једнако као и пример Надежде Петровић. Ни нама ни нашој деци не требају примери који нам се нуде: варалица, бескичмењака, улизица, наркомана, лопова, глумаца, политичара и њима сличних хохштаплера.

Нама требају храбри, здрави, чистога живота и савести… Људи који су својим личним примером и жртвом посведочили како се мора живети и принети себе на жртву, са вером у Бога и ближњега свога. Као што су биле и јесу Надежда Петровић и Милка Баковић.

Зоран Стојиљковић
︎☦︎породица.срб

Exit mobile version