Чак и у поразима својим, српство је неупоредиво лепше и узвишеније од толиких победитеља – лешинарског накота бешчасника и нејунака. Хвала ти Господе што си ме удостојио да се родим међу пораженима
Светислав Пушоњић (Извор: Лична архива)
Јесте српство згажено и понижено, поражено на свим пољима, одасвуд и од многих.
Па опет, не бих за живу главу волео да сам рођен међу победницима, чак и да су њихове победе извојеване на частан и узвишен начин, а некмоли што су срамне да срамније не могу бити, те у њима нема никакве славе.
Мурат је био частан непријатељ, који је Србе поразио у поштеној борби, плативши победу и сопственом главом, као и главама многих својих војника. Наши данашњи непријатељи су без части и куражи, они хоће да освајају без огреботине – уранијумом и кемтрејлом из невидљивих авиона, са недохватних висина, а паралелно са тим и даноноћним медијским лагањем, подметањем, извртањем, уцењивањем, опањкавањем, клеветањем, поткупљивањем и подмићивањем, као и безбројним закулисним работама и пауковим мрежама. Јадне су и прејадне такве победе, у којима нити сам показујеш јунаштво, нити дозвољаваш нападнутој страни да га покаже.
Некад је збиља славније бити поражена него победничка страна. Има ли на свету ишта кукавније и презира достојније од Хрвата, који су бољима и храбријима од себе много пута наудили на најподлије и најподмуклије начине, увек уз бок најјачих светских сила (Аустроугарска, Трећи рајх, НАТО). Хоће ли такви „јунаци“ икад икога инспирисати да о њима напише неку „Илијаду“? Хоће ли „јуначки походи“ НАТО-а било ког писца надахнути да о томе створи неки монумент попут Толстојевог „Рата и мира“?
Чак и у поразима својим, српство је неупоредиво лепше и узвишеније од толиких победитеља – лешинарског накота бешчасника и нејунака. Зато, хвала ти Господе што си ме удостојио да се родим међу пораженима.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Светислава Пушоњића)
ИЗМЕНА: Склоњена је илустрација (Фејсбук објава) и исправљена словна грешка зАгажено у наслову (11. 9. 2024. у 9:01).