„Црвене линије“ односиле се на то да било какви споразуми о нормализацији не могу подразумевати ни de facto ни de jure признање тзв. Републике Косово, као ни чланство у УН
Мирослав Лајчак (Фото: Танјуг/Дописништво КиМ)
Писмо које је у децембру прошле године Европској унији упутила српска премијерка, Ана Брнабић, у ком је изразила резерве по питању делова Охридског споразума, односно изнела „црвене линије“ Србије за Косово – је повучено, потврдио је данас из Приштине Мирослав Лајчак.
„Писмо је повучено“, одговорио је на директно питање новинара испред зграде косовске владе.
Miroslav Lajčak: Nije dovoljno rađeno na implementaciji Ohridskog sporazuma https://t.co/b1QIJulS16
— Danas (@OnlineDanas) August 30, 2024
Уз то је додао и:
„Постоје поједине изјаве које нису од помоћи, али споразум као такав је важећи у целини. Штавише, споразум је постао део ЕУ пута Косова и Србије, тако да бих рекао да је двоструко важећи: између Србије и Косова, и између Косова, ЕУ и Србије“.
У питању је писмо које је српска премијерка, у име Владе Србије, донела у седиште ЕУ 15. децембра прошле године, на дан тадашњег Самита ЕУ-Западни Балкан у Бриселу.
Лидери ЕУ и Западног Балкана тада су усвојили заједничку декларацију у којој се, између осталог, наводи да од Београда и Приштине очекују конструктиван ангажман у доброј вери и у духу компромиса да би се постигао брзи напредак у нормализацији односа.
Резерве које су уследиле односиле су се на:
„Црвене линије су те, да било какви споразуми о нормализацији не могу подразумевати, никада, ни de facto, ни de jure признање тзв. Републике Косово, и да никада не могу подразумевати да ми пристанемо на чланство тзв. Републике Косово у УН или било којим организацијама у оквиру УН система“, изјавила је тада Ана Брнабић.
Ово је писмо Приштина протумачила као одустајање Србије од споразума, оптуживши Београд више пута да га крши, уз захтев ЕУ да због тога и реагује.
Шест месеци касније, ЕУ је двојици лидера, Аљбину Куртију и Александру Вучићу, понудила нови план примене споразума, и то годину дана након што је усаглашен Охридски анекс који је подразумевао управо већ припремљен план примене споразума, са разрађеним такозваним сиквенсингом (временски посложена примена).
Иницијални сиквенсинг план Приштина и Београд су различито тумачили. Београд, али и ЕУ сматрали су Охридским анексом да је као предузимање моменталних корака у механизму самоуправљања за Србе, што се у ширем тумачењу разумело као корак ка формирању ЗСО, док је Приштина од почетка одбијала да то буде корак, наглашавајући да је сиквенсинг подразумевао истовремене радње, односно да Београд предузме конкретне кораке на потврђивању косовске независности.
Посебно се наглашавао захтев да Београд потпише коначни правно-обавезујући споразум о, како је Приштина наглашавала, узајамном признању.
Курти је у јуну у Бриселу одбио и нови план примене, уз ново условљавање, од којих је једно било – повлачење овог писма.
Европски шеф дипломатије истог је дана потврдио да је српски председник и „дао индицију да је спреман да истражи опције у вези са писмом Брнабић, те да формализује споразум“.
Гервала не верује
А косовска министарка спољних послова, Доника Гервала, и даље не верује да се Србија заиста и у потпуности повукла писмо.
Она мисли да је Лајчак говорио о „делимичном повлачењу писма“.
„Верујем да Лајчак говори о делимичном повлачењу њеног писма, којим, међутим, не одустају од непризнавања суверенитета и територијалног интегритета Косова – што је неприхватљив приступ“, казала је она.
Наслов и опрема: Стање ствари