Где жито жањемо зла семена сеју! / Како сејали тако отрове жели! / Што пожели то да врели ветри веју! / Но нићи им неће, то смо се заклели!
Зоран Старчевић (Извор: Лична архива)
Долазе по светој земљи да нам рове,
проданима злато и склониште,
потомцима омчу, безнађе, отрове,
оловне снове без колевке да вриште,
Долазе цилиндри, фракови, утваре,
по седам сваки сатр’о детињих срца,
буљави, њуше нам душу и дамаре,
траже било од чега живи и врца,
Долазе под окриљем мркле поноћи,
у трен кад Арнаут јунице одводи,
горе стогови сена, плачу повоци,
рибе занеме у Племенитој Води,
Долазе нам прастари подли занати,
за злата света папир давно су дали,
па чорти име надели илуминати,
таме им простори постали мали,
Долазе, кроз кућу и гробове газе,
камом мајку и оца у срце боду,
где су нам вина бачве врте богазе,
свећену и пијаћу трују нам воду,
Где жито жањемо зла семена сеју!
Како сејали тако отрове жели!
Што пожели то да врели ветри веју!
Но нићи им неће, то смо се заклели!
5. 7. 2024.
Чорт = ђаво