Неки епископи из Македоније нису разумели игру Русије уз помоћ Србије. Треба поћи од сарадње са Украјинском црквом. Признајмо петнаесту цркву, па да пређемо на шеснаесту, поручио митрополит
Архиепископ Стефан са фанарским митрополитом Кирилом и митрополитом Грчке цркве Дамаскином (Извор: Независен.мк)
МПЦ-ОА је жртва веће игре Русије, а СПЦ ради прљав посао. Главни томос издаје Васељенска патријаршија, српски томос је лажан. Ово је у емисији „360 степени“ изјавио митрополит имвро-тенедоски Кирил (Сикис).
Митрополит Кирил је посетио МПЦ-ОА, а са њим је био и митрополит Дамаскин из Грчке цркве. Они су се састали са старешином МПЦ-ОА Стефаном и у цркви „Света Софија“ у Охриду служили литургију заједно са епископом Тимотејем.
„Руси, жељни да не изгубе и ову земљу – јер је то, нажалост, циљ, наметање Русије овој земљи – натерали су Србе да брзо, брзо дају тај псеудотомос“, каже Кирил у интервјуу за „360 степени”.
„Архиепископи ове земље, након што су дошли у ћорсокак када их Србија није признала, када их је екскомуницирала, када их је затворила, шта су урадили? Знајући добро да Васељенски патријарх има право, упутили су еклитон (жалбу – прим. СтСт) Васељенском патријарху, замолили га и рекли му: „Помозите нам и дајте нам решење кроз каноничност и правду која долази од Цркве.“ Дакле, поред свега, Васељенска патријаршија и васељенски патријарх имају и право на аутокефалност. Све цркве, све цркве до данас, које су настале из пет древних, историјских патријаршија – Римска, Цариградска, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска – све остале добиле су од Цариграда аутокефалност и патријаршијско достојанство. Васељенска патријаршија и васељенски патријарх су ти који дају аутокефалност“, каже Кирил у интервјуу.
На питање шта значи томос из СПЦ, митрополит Кирил одговара:
„То је провокација, то је, да се тако изразим, срамота за Цркву. Све старе патријаршије, старе аутокефалне цркве – и новије – никада тако нешто нису урадиле, а сада једна од нових патријаршија, а Порфирије српски је вероватно најмањи у реду патријарха, прави овај велики преступ, даје аутокефалност. Коме? Црква која је, нажалост, држана у изолацији преко 50-60 година, мучена, оптуживана, клеветана, оговарана најгорим речима, основали су другу цркву у оквиру ове цркве, како би могли да контролишу ситуацију и сл. А када су видели да ствари почињу да се окрећу – ставом Руске Цркве, нажалост, Срби су приступили Руској Цркви, постали орган Руске Цркве и по налогу Руске Цркве извршили су овај велики преступ: дати тај лажни папир – он нема суштину, то је лажни томос, нико га није признао, апсолутно нико, осим Русије која је то учинила из конкретних разлога.
И нажалост – то нас жалости – неке владике овде нису разумеле игру коју Руси играју са Србима“.
Он такође даје предисторију овог питања:
„Када је Васељенска патријаршија годинама покушавала да пронађе решење, сами Срби су они који су нас гурнули уза зид. Када је закључен Преспански споразум и окончано питање имена, патријарх је већ, после консултација са овдашњом владом, са владом Грчке, молио – буквално молио – Србе да дођу и седну за сто, да се нађе решење. Писали смо писма блаженопочившем патријарху српском Иринеју да дође и разговара о овом питању. Није нам одговорио. Патријарх (васељенски) није хтео ништа да уради игноришући Србе, из љубави и поштовања. Патријарх поштује и воли сваку државу, сваку земљу, сваки народ, сваки народ; признаје њена права, признаје њен територијални интегритет, признаје идентитет, национални идентитет једне државе. Патријарх не делује, да би се умешао и постао окупатор. Не. Васељенска патријаршија жели да пружи решења и помогне помесним црквама да иступе, да буду слободне, да и оне могу да помогну народу. Јер то је мисија сваке помесне цркве.
Митрополит Кирило и архиепископ Стефан, поглавар МПЦ-ОА, Скопље 8. април 2024. (Извор: Антена М)
Писали смо им, нису нам одговорили. Умире блаженопочивши патријарх српски Иринеј, долази Порфирије. Написали смо му једно, написали смо му два (писма), није одговорио. Трећи пут смо му рекли: ’ Види, ако нам не одговориш, бићемо приморани да наставимо сами.‘ Онда су ствари постале мало компликованије. И пише нам писмо, које је било прилично неукусно исмевање васељенског патријарха. Написао је: „Да се нађемо и разговарамо, али сада не могу, јер идем у термалну бању на терапију. Такође, архиепископ Стефан ће ићи у бању на терапију.“ И иако нам је написао ово писмо, сазнајемо – јер данас је све лако сазнати – да су имали тајни састанак у Нишу, где су ствари договорене иза леђа Васељенске патријаршије и уз упутства Руске цркве. То су непоштене ствари. И тада је, дакле, Васељенска патријаршија рекла: Користимо право еклитона (жалбе) које су тражили охридски јерарси. Дајемо им каноничност. Признајемо да су канонски, да немају проблема. А то је била веома велика ствар. И ево Руси, жељни да не изгубе и ову земљу – јер је то, нажалост, циљ, наметање Русије овој земљи – и натерали су Србе брзо, брзо, да дају тај псеудо-Томос, што је учинило све само није помогло. У стварности су заробили помесну Охридску цркву, јер нико није признао ову аутокефалност.“
Митрополит Кирил говори и о питању имена МПЦ, оптужбама појединих локалних епископа и каже да назив Охридска архиепископија има хиљадугодишњу традицију, што је била изузетна ствар. У целом интервјуу користи назив Охридска архиепископија или Охридска црква.
„Говорило се да (васељенска) Патријаршија долази да пороби Цркву. Уопште, али уопште није тако. Јер сада је у стварности Охридска црква митрополија Српске цркве. А како је онда Охридска црква могла деловати аутокефално, не питајући или не чинећи шта јој намећу Русија и Србија? А имате (васељенског) патријарха који долази и каже: ’Не, децо! Требало би да будете слободна црква. Да будете призната као аутокефална, слободна Црква.‘ Јер свака држава, слободна држава, свака слободна држава има право да има своју цркву. А слобода цркве помаже слободи државе, нације, расе.
Такозвана МПЦ остала без томоса Фанара: Споран назив „македонска“ и коме припада дијаспора
Патријаршија не долази да намеће неко име. Али дође и каже: Пази, ставићемо нешто што неће бити национално, биће чисто црквено. И шта ради? Она даје назив Охридска архиепископија. Хиљаду година дуга историја, Охридска архиепископија! Хиљаду година! Размислите о томе! Он долази у цркву која је данас формирана и даје јој историју дугу хиљаду година. Ево – каже – ово је ваша историја. То си ти. А они нас не желе!“
Представник Васељенске патријаршије у интервјуу за „360 степени” наглашава шта би требало да буде први корак МПЦ-ОА да би добила томос из Цариграда, о чему је већ било речи у овдашњој јавности.
„Мислим да треба поћи од питања признања и сарадње са Украјинском црквом. Признајмо петнаесту цркву, па да пређемо на шеснаесту.“
Кирил је 2020. године именован за митрополита имврског и тенедског.
Наслов и опрема: Стање ствари