Римокатолици (протестанти, и Финска Православна Црква однедавно) некад прослављају Васкрс пре јеврејског Песаха. Ми, јулијанци, не поштујемо клаузулу о астрономској равнодневници, пише Иља Међедовић
Босфорски-папа-у-повоју покушава да прикрије трагове и циљеве својих екуменистичарских корака иза календарских кулиса, али то није тешко провидети. Тако да му титула „источног папе“ припада не због кулиса него управо због непочинстава преко којих се „цепа риза Свете Православне Цркве“.
Патријарх Вартоломеј позвао на заједнички датум за прославу Васкрса
(…)
Ево једног детаља (једне лепте, колико имам у новчанику…) – празновање Васкрса мора бити у прву недељу после пуног месеца, а после пролећне равнодневнице и после јеврејског празника Песаха.
Како ствари стоје, од ХVI века наовамо, Римокатолици (протестанти, итд, а такође и Финска Православна Црква однедавно) нарушавају ову одредбу јер у неким годинама прослављају Васкрс пре јеврејског Песаха. Дакле, нарушавају правило постављено на Првом Васељенском Сабору 325. године.
Извор: СПЦ Лондон
Међутим, испоставља се да и следбеници јулијанског календара имају проблем јер астрономска пролећна равнодневница више није истог датума (по јулијанском календару) као што је била у 4. веку, него „касни“ ових година пуних 13 дана. Другим речима, и ми (јулијанци) нарушавамо древно правило, јер не поштујемо клаузулу о астрономској равнодневници.
Питање је које нарушавање правила је „горе“, наше или ватиканско. Очигледно је да правило постављено 325. године није узело у обзир астрономско „кашњење“ равнодневнице што је део проблема.
Дакле, тај проблем је Ватикан покушао да реши, али није успео у целости (због поменутог несклада са датумом јудејског Песаха). Православни га не решавају (променом календара) али тиме проблем ни они (то јест, ми) не избегавају.
Шведска таблица за одређивање датума Ускрса у периоду 1140—1671. која се заснива на јулијанском календару, исписана рунама (Извор: Википедија)
Не знам појединости решења које је понудио наш Миланковић, али ваљало би да се компетентни истим поново позабаве. Не да бисмо се приклонили ватиканском календару (који нарушава одредбу о јудејској Пасхи) него да се уподобимо правилима које поставише Свети Оци (укључујући ту и равнодневницу).
Уз упозорење, да ако Јудеји одлуче да мењају свој календар, опет ћемо бити у проблему (и ми и ватиканци). Како изгледа, немењање календара је можда најбоља опција. С тим што нам у прилог иде чињеница да се убрзано приближавамо Есхатону (или овај нама) а које никакво земаљско подешавање календарског рачуна неће променити тј. одложити. Како год било, да нам Господ буде на помоћи.
Коментатор с надимком Иља Међедовић