Постоји добра основа да се изведе пројекат који, са становишта екологије и заштите животне средине, може да буде коректан, успешан и без инцидената, рекли професори о руднику литијума у оквиру пројекта Јадар
Чедомир Бељић, Никола Лилић (Извор: Демостат)
Рудник литијума у оквиру пројекта Јадар не би представљао значајну опасност по животну околину, сагласни су професори Рударско-геолошког факултета Чедомир Бељић и Никола Лилић, који су радили на Студији процене утицаја на животну околину, преноси Демостат.
Они напомињу да тај пројекат, поред дела који се односи на рударске активности, подразумева и технолошку прераду, о чијим ефектима нису говорили, будући да не спада у њихов делокруг рада.
Стручњаци који имају дугогодишња искуства са студијама уверени су да се уз примену највиших стандарда за заштиту животне средине утицајима може безбедно управљати.
Постоји добра основа да се изведе пројекат који, са становишта екологије и заштите животне средине, може да буде коректан, успешан и без инцидената. Али, будимо поштени, рударство утиче на животну средину, у мањој или већој мери, наводе професори, који су у емисији „Пола сата Демостата“ говорили о могућем утицају рудника на воде, ваздух, земљиште, пољопривреду, биодиверзитет.
На питање да ли би по животну околину рудник Јадар, због отпада, био опаснији од других рудника у Србији, одговарају да је свако лежиште јединствено, необновљив ресурс и прича за себе.
Исти је одговор и на питање да ли стоје поређења која у српској јавности неретко чујемо – „ако литијум може да се копа у Немачкој, може и у Србији“.
Студије процене утицаја, посебно код комплексних пројеката попут Јадра, раде тимови стручњака који имају потребне компетенције и професионалну одговорност након објављивања студије предвиђена и јавна расправа, после које техничка комисија ресорног министарства даје предлог влади да ли да је прихвати или не.
Професори истичу да је цела процедура дефинисана законом и да јавност није искључена, али подсећају да је рад на Студији процене утицаја обустављен када је пројекат заустављен и да је јавност остала ускраћена за податке из ње.
Од ресорног министарства и Владе Србије се очекивало да организују јавну расправу и укључе све стручне и мериторне институције у земљи из области рударства, инжењерства, природних наука, како би се донели закључци на основу компетентне дебате, из које не би били искључени ни грађани.
Професори наводе да одређена доза скептицизма и неповерења у јавности мора да постоји, али да је управо зато министарство требало да организује стручну расправу, како се не би направила навијачка атмосфера по систему „ко јаче викне“, додаје Демостат.
Опрема: Стање ствари
(Форбс/НСПМ, 6. 3. 2024)
Прочитајте још
Зоран Радовановић: Не постоји ни индиректна веза између осиромашеног уранијума и рака