Site icon Стање ствари

Георгиј Костенко: Путин не сматра СВО борбом добра и зла, светим или метафизичким ратом

Стање ствари

Путин је у интервјуу Карлсону јасно рекао да није оцрковљен човек. Присуствовање службама сматра неважним, промовише „религију у срцу“ и сматра да се Православље суштински не разликује од других религија Русије

Извор: Снимак екрана

(Савез православних новинара, 10. 2. 2024)

Путин је у интервјуу Такеру Карлсону прокоментарисао нека питања везана за религију. Хајде да анализирамо његове речи

Амерички новинар Такер Карлсон објавио је 9. фебруара 2024. интервју са Владимиром Путином, који је са њим снимио са њим у Москви пре неколико дана. И пре емитовања, цео свет је причао о томе, а за само 24 сата интервју је погледало више од 170 милиона људи.

Зашто је то интересантно православнима? Због чињенице да је Путин коментарисао питања везана за веру: како доживљава православље у контексту других религија, да ли је хришћанство компатибилно са убиством, да ли је потребно често ићи у цркву и да ли постоји метафизичка димензија актуелног рата.

Зашто је мишљење овог човека толико важно? Да, макар само зато што се овим мишљењем очигледно руководи Руска црква. И, како се испоставило, његово мишљење и о вери и о самом рату веома се разликује од онога како га доживљавају у Руској православној цркви.

Да ли је то борба против Антихриста? Не, то су обични историјски процеси

У протеклих годину и по дана, како из целе Руске православне цркве уопште, тако и од патријарха Кирила посебно, дато је на десетине изјава које актуелни рат Руске Федерације у Украјини представљају као метафизичку „свету борбу“ добра против силе зла.

То је најјасније показала заједничка конференција Руске православне цркве са Оружаним снагама Руске Федерације на тзв. Божићним читањима, под називом „Свети рат: преображај Русије“. Реч „свето“ у Цркви увек се односи на оно што је повезано са Богом, светошћу и благодаћу. И морају се имати веома убедљиви разлози да се повежу светост и убиство, да се повежу две неспојиве речи – „свето“ и „рат“.

Ево неколико цитата патријарха Кирила који описују однос Руске цркве према рату у Украјини.

„Веома је важно да је наша земља, заснована на вековној духовној и културној традицији, која је формирала свој кодекс моралних вредности, у стању да, у извесном смислу, предводи отпор – рећи ћу сада невероватну реч – Антихристу! Отпор доласку глобалног зла у свет“, из говора патријарха Кирила у Савету Федерације 24. јануара 2024.

„Данас је наша земља суочена са очигледним изазовом од зла – истог зла које прети целом свету“, рекао је патријарх на састанку са активистима Одбора породица ратника.

„Молите се за Отаџбину, јер се она сада одупире светском злу“, из говора поглавара Руске православне цркве у Тројице-Сергијевој лаври 8. октобра 2023.

„Ушли смо у борбу која нема физичко, већ метафизичко значење“, проповед у Недељу праштања, 6. марта 2022.

Али се поставља питање – да ли се са таквим формулацијама слаже онај ко води и руководи управо овом борбом? Да ли Путин верује да се Русија у Украјини бори против сила зла, у некој врсти „светог“ и „метафизичког“ рата?

Такер Карлсон га директно пита о томе: „Мислите ли је нешто натприродно укључено у рат? Видите ли дела Господња? Кажете ли себи – Да, овде видим деловање неких надљудских сила?“

Путин се чак чини помало обесхрабреним овим питањем.

„Не, да будем искрен, не мислим тако. Мислим да се светска заједница развија по својим унутрашњим законима, а они су то што јесу. Тако је одувек било у историји човечанства – неки народи и државе су се подигли, умножили, ојачали, па су потом сишли са међународне арене“, каже Путин и наводи историјске примере распада Златне хорде и Римског царства, сумирајући да данас „процеси промена иду много брже“.

Другим речима, врховни командант Оружаних снага Русије не види никакву свету компоненту у актуелном рату. За њега је то део процеса глобалне репарације света, који су нормални у историји.

Русија неће спасити свет од Антихриста?

У многим круговима Руске православне цркве, идеја о оживљавању Руске империје као Катехона (онога који задржава зацарење Антихриста), која би спречила да свет коначно падне у понор греха и смрти – сада је популарна. Такође је била веома популарна у 19. веку међу руском интелигенцијом и свештенством, укључујући философа Владимира Соловјева, писца Сергеја Нилуса и Светог Јована Кронштатског. Ова идеја је претпостављала да је руски император, као Божји помазаник, предодређен да постане „онај који задржава“, односно онај који ће моћи да се одупре силама које су приближавале почетак Апокалипсе.

Након погубљења цара и краљевске породице, идеја о Русији као Катехону није нестала, већ се трансформисала. Неке силе су почеле да сматрају да је онај који задржава –– „народ богоносац“, Русија или Руска црква.

Управо ову категоричну идеју изнео је патријарх Кирил у својој беседи на Благовести 2022 .

„У Светом писму се помиње извесна сила која спречава долазак Антихриста на свет. Апостол не каже о каквој је то сили… Неки су веровали да је Црква, да је она та сила која обуздава. И то је тачно – Црква чува људе да не изгубе своје животне смернице. Али ово је и сав благочестиви народ свих времена и свих народа, ово је вера православна, која живи и делује у Цркви Православној. То је та сила која задржава.”

Најпопуларнији свештеник на Интернету Андреј Ткачов каже да је Русији суђено да постане православна монархија:

„Империја се поново рађа, момци, не црвено царство, већ двоглаво, орлово, православно, право… Пошто Христос царује над свима, а ми верујемо у Њега, онда ако пустимо да ова вера уђе у све поре нашег друштва – бићемо права монархија. Нама је потребна монархија јер наша душа тражи православног цара.”

Протојереј Андреј Ткачов: Путин није помазан на царство али обавља функције цара

А архиепископ сиктивкарски Питирим, према замисли Катехона, односно онога који задржава, Путина директно назива „изабраним“, коме је суђено да спасе свет:

„Посредством Владимира Путина наш Спаситељ ће спасти цео свет. Света Русија би била уништена, али са Изабраником неће пасти.”

На Путинов 70. рођендан, Патријарх Кирил уноси посебну молбу у сугубу јектенију на Литургији: „Молимо се и Теби, Господе Боже наш, за поглавара руске државе Владимира Владимировича и за дар Твоје богате милости и великодушности њему, да му подари здравље и дуг живот, и избави од свих противљења видљивих и невидљивих непријатеља, и утврди у мудрости и духовној снази, свим срцем својим, Господе, услиши и помилуј!” Други пут Патријарх председника назива „православним човеком, јасно свесног огромне одговорности која му је поверена одозго“.

Али, да ли председник Руске Федерације заиста разуме ту „одговорност“, односно наде које се на њега полажу у Руској цркви? И хоће ли их оправдати?

У интервјуу Карлсону, Путин је рекао да је „источно хришћанство дубоко укорењено у свести руског народа“. Али, када је Русија „апсорбовала друге народе који исповедају ислам, будизам и јудаизам“, држава се према носиоцима ових вера односила веома лојално. Према Путиновим речима, то је било због сличности између ових религија. „У суштини, главне тезе, основне вредности, оне су веома сличне, ако не кажем да су исте“, рекао је руски председник.

Јуриј Рошка: Путин није свемоћни диктатор већ истурени човјек кабалистичко-ционистичког блока у Русији

Пре свега, ово је нонсенс. „Онај који задржава“ и „помазаник Божији“ не могу ставити Православље у исту раван са будизмом или исламом.

Друго, ове Путинове речи јасно указују да он неће градити никакво православно царство. И то све док се ослања на Руску православну цркву. Али само зато што у земљи има више православних хришћана. Ако касније буде више „носилаца друге вере“, стратегија би се могла променити.

Али то није све. Путин изјављује да се религија (чак ни вера) „не исказује у спољашњим манифестацијама, не ради се о свакодневном одласку у цркву или ударању главом о под. Она је у срцу.“

Ова кратка фраза садржи две „антиправославне“ тезе одједном.

Само лењи свештеник није критиковао дубоко укорењену фразу у народу „Ја имам Бога у души“. Овим речима људи објашњавају зашто не иду у цркву – није им потребна. Нема потребе за молитвама, нема потребе за богослужењима, нема потребе за исповешћу и причешћем. „Бог је у души“ – то је поента. Треба ли рећи да је такав став у супротности са ставом Цркве?

А шта значи „ударити главом о под”? О чему се ради? Ради се о земним поклонима, које људи чине у кућној или храмовној молитви. За Путина ове речи очигледно имају ироничну конотацију и, највероватније, алузију на пословицу: „Присили будалу да се моли Богу, па ће он и  чело разбити.“

Иначе, већи део Путиновог двочасовног интервјуа било је предавање из историје. Али, ниједном у овом предавању није употребио термин „Света Рус“ – исти онај који се у скоро свакој беседи чује од патријарха Кирила и других јерарха Руске православне цркве. „Русија“, „Руска држава“ –  али не „Света Русија“. Једном је само у интервјуу рекао „Рус“ – али само помињући Крштење народа од стране кнеза Владимира 988. године.

Закључци

Карлсонов „интервју века” са Путином најјасније је показао да се циљеви и задаци рата у Украјини, који се објављују у Руској цркви, ни на који начин не поклапају са циљевима и задацима руског руководства.

Можда се могу извући други закључци.

Хенри Маков: Карлсон и Путин избјегли кључне теме

Али ово је сасвим довољно да се схвати колико су „разумне“ све тезе које се данас чују у Руској цркви у корист „украјинског“ рата.

Скраћивање и посрбљивање с руског: Јутјуб канал Православље 888

Наслов и опрема: Стање ствари

Exit mobile version