На прославу Савиндана службенице Станиславе Чолић, у једној комунистичкој фирми 1959. године, дошли су сви позвани, од директора сектора до чистачица. Благодат Светог Саве била је толико јача од безбожничке идеологије
Негде пред крај давне 1958. године, кад је сестра имала шест, а ја две године, наша мајка Станислава прешла је из једног у друго земунско предузеће. У њеној новој радној јединици, сектору рачуноводства и финансија фабрике „Змај“, од руководећег кадра до радника на одржавању чистоће, било је тада сигурно преко тридесет запослених.
Види моја мама како тамо стално неко због нечег части, или се родило дете, или је неко дипломирао, или добио стан… Дође јој некако непријатно, па реши да и она части. Али авај, нигде повода, нигде блиског породичног датума. Све нам се лепо дешавало крајем лета и у јесен. Промислом Божјим, пред Савиндан 1959, досети се да части за Светог Саву – школску славу, јер има два будућа ђака.
На сам празник однела је пригодно послужење и позвала на прославу све колегинице и колеге без разлике.
Замислите такав гигант какав је некад била фабрика „Змај“. Још само да се за то прочује, да о том ’инциденту‘ известе партијски комесари и доушници.
Свети Јустин Нови (Ћелијски): Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, како мало!
Често сам овај догађај препричавала у различитим друштвима и приликама, међу цивилима и црнорисцима, и постављала питање: „Шта мислите ко је дошао?“
Добијала сам увек исти одговор: „Није дошао нико.“
Међутим, тачан одговор гласи:
На прославу Савиндана службенице Станиславе Чолић, у једној државној комунистичкој фирми 1959. године, дошли су сви позвани, од директора сектора до чистачица, и сви су јој од срца честитали.
Благодат Светог Саве била је толико јача од безбожничке идеологије да је очигледно надјачала сваки страх и нелагодност. Штавише, блокирала је и унутрашњу шпијунску мрежу. Због ове светковине нико није био позван на одговорност.
С обзиром на време када се овај догађај одиграо, може бити да је то била прва јавна прослава Савиндана у Србији изван наших цркава и манастира.
Мајка се упокојила 2011, у време док сам за Косовско-метохијски зборник припремала прилог „Савиндан у ’Цариградском гласнику‘ (1895-1905)“.
Верујем и надам се да ју је наш Светитељ горе дочекао.