Кумановска битка једна је од највећих у Балканским ратовима, али меморијални комплекс на брду Зебрњак њој у част, већ деценијама је у јадном стању. На његовом урушавању и даље се „ради”
Спомен-костурница Зебрњак (Фото: Радио Београд 1/Наташа Аћимовић)
Фото: Радио Београд 1/Наташа Аћимовић
Народ без историјског памћења нема будућност. Немаром, или игром историјске судбине, највећи подвизи младе српске државе у 20. веку остали су на маргинама нашег колективног сећања. Безброј је примера недостојног односа према жртвама предака. Кумановска битка једна је од највећих у Балканским ратовима, али меморијални комплекс на брду Зебрњак њој у част, већ деценијама је у недопустиво јадном стању. На његовом урушавању и даље се „ради”. Покушаји српских друштава из Македоније да се комплекс заштити нису довољни. Причу са Зебрњака доноси Наташа Аћимовић.
Једанаестог новембра 1918. склопљено је примирје између сила Антанте и Немачке. После четворогодишњег рата, највећег у дотадашњој историји, потписано је примирје тачно у 11 часова на француској територији, у посебном вагону маршала Фердинанда Фоша. Тада је уговорен прекид ватре, повлачење немачких трупа и споразум о ратној одштети. Српска војска је у то време, после пробоја Солунског фронта ослобађала територије које су непуних месец дана потом ушле у састав новостворене Краљевине СХС. Првог дана децембра створена је будућа Југославија. Дан примирја у Србији постао је државни празник тек пре десетак година. О празнику, његовом значају и симболици говори историчарка, професорка Филозофског факултета у Београду Мира Радојевић.
Мира Радојевић и Ана Томашевић (Извор: Радио Београд 1)
Послушајте целу емисију:
Уредник и водитељ: Ана Томашевић
Скраћивање и опрема: Стање ствари
(Радио Београд 1, 10. 11. 2023)
Прочитајте још
Александар Лазић: Кумановска битка или „Кад се војска на Косово врати“