Хришћанство ставља човека, створеног од Бога, у средиште света. У хришћанству постоји култура савести. Онај кога покушавају да претворе у објекат експлоатације не треба да има културу савести
Андреј Фурсов (Извор: Метаметрика/Снимак екрана)
Извор: Метаметрика, https://vk.com/video-192834398_456239133 од 34:34-40:25
Водитељ: Ако не грешим, не користи само ислам ове или оне инструменте терористичког карактера да би, у почетку, заплашио, а затим проширио публику. Ако пођемо од овога, шта ви мислите, каква је улога и перспектива религија у другој половини ХХI века?
Андреј Фурсов: Прво, ја сам атеист. Друго, нисам стручњак за религије. Мене религије занимају искључиво као социјалне појаве. Пошто је главни објекат мојих истраживања отворена и скривена борба за власт, информацију и ресурсе, религију посматрам са те тачке, као инструмент.
Оно што сада можемо видети јесте, безусловно, криза аврамских религија. И ислама, и хришћанства, и јудаизма. Но, пре свега, уочава са криза хришћанства. При томе, светска ултраглобалистичка врхушка потпуно свесно демонтира хришћанство. У неким случајевима помоћу ислама, у другим помоћу атеизма, у трећим – сатанизма. Али зашто?
Ствар је у томе што хришћанство ставља човека, створеног од Бога, у средиште света. Осим тога, у хришћанству постоји – култура савести. На пример, у античком свету није било културе савести, постојала је култура стида. Конфучијанство је култура стида. Зато је најстрашније за Кинеза и Јапанца – изгубити образ. Шта значи изгубити образ? Не испунити своју социјалну улогу.
Хришћанство је изграђено на личном односу са Апсолутом. Зато се ја могу стидети и пред самим собом – то и јесте савест.
То биће, кога покушавају да претворе у објекат експлоатације, отуђења, депривације у посткапиталистичком свету, не треба да има у себи културу савести. Једном је Хитлер рекао: „Ослобађам вас од савести.“
Узгред, изненађујућа ствар – данашњи ултраглобалисти су директни наследници, са једне стране нацизма, а са друге троцкизма. То јест, ово што се дешава је покушај да се створи, оно што Хитлеру није пошло за руком – виша раса, Али на класној основи и на глобалном нивоу, као код Троцког. Зато нацисти, троцкисти и ултраглобалисти више од свих мрзе Стаљина. Стаљин је поразио и нацисте, и троцкисте, и неколико пута уништио планове глобалиста.
Андреј Фурсов: Перестројка прекинула хиљадугодишњи модел руског развоја
Оно што се сада догађа са хришћанством – када у Западној Европи, у школама не дозвољавају да се носе крстићи јер то вређа муслимане, или да су божићне јелке непотребне јер су хришћански симболи – и јесте дехристијанизација.
Већ средином XIX века појавили су се радови са критиком католичких свештеника, са критиком папе. Оптужили су га да се постепено претвара у врховног жреца источног култа Нимрода. И све се то догађа пре постулата о непогрешивости папе, јер са хришћанске тачке гледишта непогрешив може бити само Бог.
Јован Павле Други са афричким вуду „свештеником“, у Асизију 1986. (Извор)
Римске папе, посебно последњих педесетак година, не остављају утисак заштитника хришћанства. На пример, Јован Павле II уврстио је нигеријски култ ифа, који је пандан хаићанском и јужноамеричком вудуу – у католичку религију. Ифа је упрошћена верзија вуду култа. Традиција ифа/вуду је добила статус конфесије и практично је изједначена са православљем и протестантизмом, јер, наводно, постоји космогонијска веза са хришћанством.
Шта нам ово говори? Говори нам да је за римског папу најважнија – власт. Каква ће то власт бити? Да ли ће он бити врховни жрец новог култа или нечег другог? И садашњем папи ово јако одговара. Он је језуит. Језуити веома лако одбацују маске и стављају друге. Зато у овом односу Ватикан не изгледа као неко ко штити хришћанство.
С једне стране имамо кризу религије, а са друге видимо успон магије. То је оно са чим су се борили језуити у 17. веку, и због чега су ти исти језуити подржавали људе као што је Декарт, рационално сазнање. Подржавали су науку у борби против магије. Онда се наука окренула против религије; и у овом троуглу стално се мењају савезници: религија, магија, наука.
Сада се троугао окреће тако да магија поново излази у први план и њу врло активно подржавају ултраглобалисти. Појава гуруа и свакаквих других ствари – сведочи о томе.
Андреј Фурсов: Ко су непријатељи човечанства и како они против њега ратују
Иако сам атеиста, желим да кажем да је хришћанство – рационална религија. И да претпоставља личну одговорност. А све те окултне помодне ствари, прво – нерационалне су, а друго, не претпостављају личну одговорност. То јест, они се растварају у тамо неком духу или Сатани, није важно, суштина је да се рашчовечују.
С руског посрбио: Александар Мирковић
Опрема: Стање ствари