Узалудно против српског сна о слободи, поручује Александар Миљевић, аутор књиге „Догодине у Призрену – сан о слободи“ којом су се бавили прозападни медији

Vojnički selfi sa Košara i san o slobodi: Prelistali smo dečiju knjigu „Dogodine u Prizrenu“ i evo šta u njoj može da se nauči

Naoružani vojnik, crvena beretka, tenkovi i ikona cara Lazara uz prigodni pozdrav „Dogodine u Prizrenu“, možda zvuči kao neki propagandni letak, ali ne – reč je o dečijoj knjizi i prodaje se u svim velikim knjižarama. Da, stvarno. Proverili smo.

„Dogodine u Prizrenu. San o slobodi“, naslov je knjige koju možete pronaći u svakoj većoj knjižari na odeljku za dečiju literaturu. Objavljena je pre par meseci kao štivo namenjeno čitaocima tinejdžerskog uzrasta, pa zato nimalo ne čudi što je izazvala burne komentare po društvenim mrežama.

See more

"Decakov san o povratku srpske vojske na Kosovo i Metohiju dolazi uz poznatu pesmu "Dogodine u Prizrenu."
– "san o slobodi".

Kategorija: Knjiga za decu.

Cizs krajst! 🤦🏻‍♀️ pic.twitter.com/9XuI5k5TIo

— Freedom. (@SneleZaratustra) July 29, 2023

Knjigu potpisuje Aleksandar Miljević, a da ne bismo sudili samo po koricama, hajde da vidimo šta izdavačka kuća „Dobro dete“ kaže u opisu koji smo pronašli na svim onlajn sajtovima poznatih knjižara koje je imaju u ponudi po ceni nešto višoj od 1.000 dinara.

„Pljačke, ubistva, prebijanja Srba… Rušenje i paljenje pravoslavnih svetinja…. Pa kako ostati ravnodušan na toliku patnju, muku i tugu na našem raspetom Kosovu i Metohiji.

Jedan dečak zaspi slušajući poznatu pesmu Dogodine u Prizrenu i usni povratak srpske vojske na Kosovo i Metohiju. U njegovom snu srpski specijalci upadaju u Pećku Patrijaršiju i Dečane da bi sprečili njihovo uništenje dok ne stigne glavnina vojske. Naši osvajaju Gazimestan, Gračanicu i Prištinu i slikaju se pred praznom američkom bazom Bondstil. On jasno vidi suze radosnice kod dece i vojnika u oslobođenom Orahovcu, konačno oslobođenje svih naših svetinja i trijumfalan ulazak srpskih tenkova u carski Prizren. Uz ovako lep san o slobodi mladi čitaoci će imati priliku i da kroz kratke poučne priče, ali i očitavanjem QR kodova koji će ih odvesti do video- sadržaja, saznaju više o stradanju Srba na Kosovu i Metohiji, kosovsko- Metohijskim svetinjama i pesmama posvećenih Kosovu.“

Šta kaže autor knjige?

Autor knjige Aleksandar Miljević u izjavi za Sputnjik kaže da sam podnaslov knjige “San o slobodi” nosi najjaču poruku, a naslov – “Dogodine u Prizrenu“ je pozdrav koji je već ušao u narod i on se javlja u sličnim okolnostima po drugom putu.

Prvi put se taj pozdrav, kaže, ”javio uoči oslobođenja Kosova 1912. takođe u očekivanjima oslobođenja Kosova”.

Нова дечја књига: Догодине у Призрену – сан о слободи

See more

“Jevreji su se pozdravljali tako očekujući povratak u svoju svetu zemlju i oslobođenje te zemlje koju su smatrali svojom. Kinezi su sto godina čekali oslobođenje Hongkonga i dočekali su. Indijci su dugo bili pod kolonijalnim ropstvom i oslobodili se. I Srbima koji su dugo bili pod turskim, a onda, doduše kraće, pod drugim ropstvima, san o slobodi je bitna stvar jer dok god ljudi sanjaju o slobodama nisu se predali. Oni su možda zarobljenici, ali se nisu predali”, tvrdi Miljević.

Prema rečima autora, knjiga “Dogodine u Prizrenu“ prvi put iscrtava kako bi mogao izgledati realan povratak srpske vojske na Kosovu.

Nismo bili lenji pa smo prošetali do najbliže knjižare i proverili da li je i dalje u prodaji. Tu je, na dečijoj sekciji, sa sve ilustracijama vojnika koji prave selfi na Košarama, udružuju se sa ruskim Kozacima u napadu na neprijatelja i u finalu oslobodilačke akcije zajedno poziraju ispred prazne američke baze.

Ali to nije sve, otkrili smo i bonus dodatak na svakoj stranici knjige. Naime, skeniranjem QR koda, knjiga vas vodi do video-sadržaja gde čitaoci mogu da saznaju više o stradanju Srba na Kosovu i Metohiji, kosovsko-metohijskim svetinjama i pesmama posvećenih Kosovu.

Ništa Hari Poter i Tvajlajt, samo multimedijalna zabava sa daškom ratne propagande. Nešto kao „Orlovi rano lete“, ali za generaciju Z.

(City Magazine, 8. 8. 2023)

„Premeštanja kulturnih ratova među najmlađu populaciju“: Šta o knjizi za decu „Dogodine u Prizrenu“ misle Srđan Dragojević i Muharem Bazdulj

Izdavačka kuća “Dobro dete” pre nekoliko meseci objavila je ilustrovanu knjigu “Dogodine u Prizrenu – San o slobodi” za decu uzrasta 10 + koja se može pronaći u svim bolje opremljenim knjižarama, dečijim radnjama, crkvenim prodavnicama a, kako nam je jedna od prodavačica u knjižari rekla, “interesenata za ovo štivo ima”.

O čemu je ova knjiga za koju je tekst napisao Aleksandar Miljević, a ilustrovao je Predrag Ikonić, da li je ona za decu i šta iz nje mogu naučiti o svojoj skorijoj istoriji?

Pa, kako se sa korica ovog izdanja poručuje u pitanju su priče u slici i reči “o pljačkama, ubistvima, prebijanju Srba. O rušenju i paljenju pravoslavnih svetinja…

Pa kako ostati ravnodušan na toliku patnju, muku i tugu na našem raspetom Kosovu i Metohiji”, sugeriše se sa korica.

Nazivi poglavlja su “Ne damo svetinje“, „Svi u napad”, „Desant na Prištinu“, „Povratak na Košare“, „Nikad granica“…

A, u najkraćem, radnja knjige ide ovako:

“Jedan dečak zaspi slušajući poznatu pesmu ‘Dogodine u Prizrenu’ i usni povratak srpske vojske na Kosovo i Metohiju.

U njegovom snu srpski specijalci upadaju u Pećku Patrijaršiju i Dečane da bi sprečili njihovo uništenje dok ne stigne glavnina vojske.

Naši osvajaju Gazimestan, Gračanicu i Prištinu i slikaju se pred praznom američkom bazom Bondstil.

On jasno vidi suze radosnice kod dece i vojnika u oslobođenom Orahovcu, konačno oslobođenje svih naših svetinja i trijumfalni ulazak srpskih tenkova u carski Prizren.

Uz ovako lep san o slobodi mladi čitaoci će imati priliku da kroz kratke poučne priče, ali i očitavanjem QR kodova koji će ih odvesti do video-sadržaja, saznaju više o stradanju Srba na Kosovu i Metohiji, kosovsko metohijskim svetinjama i pesmama posvećenim Kosovu.”

Interesantna je i posveta autora ispisana na početku knjige gde on kaže da je “’Dogodine u Prizrenu’ posvećena svima koji sanjaju o oslobođenju naše svete zemlje”, Kosova i Metohije.

Kako kaže, “Jevreji su skoro 1900 godina sanjali povratak u svoju postojbinu uz pozdrav ‘Dogodine u Jerusalimu’. Kinezi su 100 godina sanjali da od okupatora povrate Hongkong. Za to vreme su moćnici koji su jednima i drugima onomad oteli njihove zemlje ili nestali ili onemoćali.

Zato sanjajte i ne brinite! Istorija nam govori da se snovi o slobodi uvek ostvaruju. Dogodine!”, poručuje se na kraju ove posvete.

Slede potom stihovi tradicionalne crnogorske himne: “Onamo, namo… za brda ona Milošev, kažu, prebiva grob! Onamo pokoj dobiću duši, kad Srbin više ne bude rob”, pa odeljak “Progon svega srpskog”.

Glavni junak se zove Milan i deluje, makar na slici, kao dečak koji prati, ono što možda “mi”, starije generacije, smatramo donekle savremenim trendovima. U uglu Milanove sobe je gitara, izvaljen na krevetu sa slušalicama i mobilnim telefonom na prsima sluša valjda neki rokenrol.

Sad, dosta neobično deluje to što mu je, umesto postera neke muzičke, filmske ili sportske zvezde iznad uzglavlja kreveta ikona, ali dobro, kako knjiga odmiče, da ne spojlujemo, videćemo da ona ima funkciju.

Da li je ovo stvarno knjiga za decu?

Muharem Bazdulj, pisac, novinar i prevodilac, ogradio se od preciznog odgovora jer knjigu, kako kaže, nije video, njegov odgovor se zasniva na onome što je dosad pročitao u medijima.

– Odmah da se ogradim i kažem: knjigu nisam video i moj komentar je zasnovan na medijskim izveštajima. U inostranstvu sam trenutno pa ne mogu ni prošetati do knjižare da pomenutu knjigu barem ovlaš prelistam. Principijelno govoreći, kao i kod filmova koji se, ako na specifičan način tretiraju kompleksne teme, ne preporučuju deci i maloletnima, tako i kod knjiga upućenih toj publici treba biti naročito oprezan. Iz nekih potenciranih detalja, rekao bih da ovde ima elemenata sadržaja neprimerenog deci, ali, ponavljam, nisam siguran da i oni nisu tendenciozno selektovani. U svemu je možda najzanimljivije videti ovo kao ilustraciju premeštanja naših kulturnih ratova među (naj)mlađu populaciju. Stariji su preduboko u svojim rovovima, tu ostaje status quo, a pobedu odnosi narativ koji trijumfuje među onima na kojima svet ostaje.

Reditelj Srđan Dragojević, kome smo, kao i Muharemu Bazdulju, poslali tekst City Magazina “Vojnički selfi sa Košara i san o slobodi“, podseća da se dugo zalagao da se u naš obrazovni sistem uvede predmet Istorija umetnosti i civilizacije, i to od prvog razreda osnovne škole.

– Ovakva knjiga je, ma koliko opskurna bila, samo dobar povod za širu i važniju diskusiju na temu koju afirmišem više od dve decenije, a to je da je u našem školskom sistemu neophodan predmet Istorija umetnosti i civilizacije i to od prvog razreda osnovne škole. Ono sto je važno je mogućnost osavremenjivanja državnog školskog sistema. Ovo drugo se može podvesti pod proizvode koji imaju svoje tržište, i gde zakoni tržišta funkcionišu. Na našem tržištu, sa svojim specifičnostima, ove pojave nisu retke i mogu se podvesti pod vidove „eksploatation-a“ u popularnoj kulturi, zajedno sa brojnim primerima misticizma, numerologije, teorija zavere, eksploatacije u domenu popularne religije i slično. U uspešnim društvima i zadovoljnim, sa samoostvarenim Građanima, ovo tržište je nešto manje – zaključuje Srđan Dragojević.

Deca pamte priče iz detinstva

Kako izdavač navodi, „Dobro dete“, edicija knjiga za decu „ima za cilj da podstakne kod dece razvoj onih osobina koje su oduvek krasile velike i nezaboravne ličnosti – veru, hrabrost, dobrotu, istinoljublje, nesebičnost, ljubav… jer to je ono što istinski ispunjava čoveka i čini ga srećnim. Deca pamte priče iz detinjstva, vezuju se za te priče i njihove junake, i kopiraju ih u svom životu pa je vrlo korisno da im se dok su još mala čitaju priče koje promovišu vrline i dobra dela, kao i da im se kada malo porastu poklanjaju knjige sa takvim temama, da ih sami čitaju.

Из књиге „Догодине у Призрену: Сан о слободи“ (Извор: Danas)

Jer kakva nam odrastu deca, takav će biti i svet u kojem ćemo i mi i oni ubuduće živeti“, poručuje izdavač.

Pored knjige „Dogodine u Prizrenu – san o slobodi“, u ediciji „Dobro dete“ objavljeni su i naslovi „Srpski junaci – Od Kosovskog boja do Košara“ za decu uzrasta 8+; „Žene junaci Velikog rata“, takođe za uzrast 8+, kao i „Košare – novi Kosovski boj“ i „Srbi protiv NATO od 1991. do 1999. godine“. Mališanima uzrasta 4+ namenjene su „Priče o dobroti“, a za one 6+ „Priče o dobroti 2“, „Priče o majci“, „Kad je car bio mali“, dok je deci koja imaju više od osam godina namenjeno izdanje „Čuda božija“.

Aleksandra Ćuk, Una Miletić

(Danas, 11. 8. 2023)

Александар Миљевић: Узалудно против српског сна о слободи

Од уторка 8. 8. до суботе 12. 8. моју нову дечију књигу „Догодине у Призрену – сан о слободи“ напали су сви најбитнији прозападни медији у Србији, а и неки у Црној Гори. Почело је на порталу Данасовог City magazine са текстом под називом Војнички селфи са Кошара и сан о слободи: Прелистали смо дечију књигу „Догодине у Призрену“ и ево шта у њој може да се нађе. Наставило се предлогом новинарке ТВ Нова С да дам изјаву о својој новој књизи, а поводом „бурних коментара“ који су се против ње дигли на друштвеним мрежама, и хитним – у року од сат времена – доласку њихове ТВ екипе да узму моју изјаву. Морам признати да сам био изненађен том брзином, а сада схватам зашто су толико журили. Прилог, који можете видети овде , је емитован истог дана у емисији „Међу нама“ на ТВ Нова С у 18.30. Наравно, од моје изјаве објављен је само мањи део.

А онда као шлаг на торту у петак 11.08. на насловној страни дневне новине Данас, главног гласила друге Србије, се појавила најава текста против књиге под насловом „Премештање културних ратова међу најмлађу популацију“: Шта о књизи за децу „Догодине у Призрену“ мисле Срђан Драгојевић и Мухарем Баздуљ“ . Унутар новине је цела страна одвојена за тај текст, што је нарочито чудно када се има у виду да је у питању књига за децу. Тај текст су поред портала новине Данас одмах пренели портали Нова С и Н1 у Србији, и Антена М у Црној Гори, а непрестано добијам информације да се појавио на новим и новим прозападним медијима, па се управо огласио и познати Теофил Панчић у Времену, чији текст можете погледати овде.

Teofil Pančić: Kulturni gnevnik – 12. avgust 2023.

Izvesna izdavačka kuća „Dobro dete“ objavila je slikovnicu za desetogodišnjake i one nešto starije „Dogodine u Prizrenu“ (i još nekoliko srodnih, ali ova je izazvala najviše pažnje) čija je namena, koliko se moglo shvatiti, da podstiče patriotski duh u novim generacijama Srpčića.

A srž i srce patriotskog duha je verovanje da je „Kosovo srce Srbije“ i da će to zauvek ostati. Osim ako ga nove generacije Srpčića u srcu napuste i zapuste. A da se to ne bi dogodilo – tvrdi „Dobro dete“ koje nije dete, mada po svoj prilici razmišlja prilično detinjasto – svako mlado Srpče mora se na vreme naučiti da sanja o povratku slavne srpske vojske na srpsko Kosovo, zauzimanju Prištine i ispražnjenog Bondstila i, iz nekog razloga, posebno istaknutog Prizrena.

Otuda, dakle, taj pozdrav-lozinka „Dogodine u Prizrenu“, koji bi trebalo da nam postane svakodnevna uzrečica, pa će se onda pre ili kasnije dogoditi. Tako je to s magijskim mišljenjem: ono počiva na veri da se reči same od sebe ovaploćuju, samo im ne treba smetati da deluju.

Nemam prigovor, osim što mi nije jasno zašto bi se čekalo do dogodine? Može se u Prizren i odmah, a ima se i zašto, lep je Prizren. Mada, opet, lep je, recimo, i Plzen, a i pivo je bolje. Važno je samo ne zaboraviti da, kad krenete u Prizren, tenk ostavite kod kuće, da ne prođete kao oni što su išli tenkom u Plzen. Umesto da odu na pivo.

(Vreme, 12. 8. 2023)

Најзначајнији прозападни медији су напали једну књигу за децу?! Интересантно. Да видимо шта јој пребацују.

Текст на City magazinu практично не пребацује књизи ништа, једино се мало ишчуђава што уопште постоји. Али овај текст није ни имао за циљ да нешто пребаци књизи већ да закотрља причу, што се и десило. У ТВ прилогу Нове С је после моје јако скраћене изјаве о књизи говорио Саша Стефановић из Мреже организација за децу Србије, организације која умрежава грађанске иницијативе и организације повезане са децом, који је за књигу рекао да није за младе јер шаље проблематичне поруке о будућности коју нико не жели, будућности обележеним новим сукобима, као и да књига позива да нови нараштаји треба да раде оно што су њихови стари радили, а по њему то није добро. На ово могу само да кажем да је књига објављена услед муке и једа због прогона српског становништва на КиМ почетком ове године, са жељом да се тим људима пошаље једна порука охрабрења. Јер једина нада за те прогоњене људе да ће ти прогони некада стати је да се на КиМ врати наша држава и наша војска. А што се тиче тога да наша деца не треба да раде исто што и наши стари мислим управо супротно, да наша деца треба да се надахњују херојима који су 1912. године ослободили КиМ од вековног турског ропства, и да треба да преузму приступ тих наших великана, као што су Дучић, Ракић, Нушић и цела тадашња интелигенција заједно са народом, те да непрестано снују сан о ослобођењу КиМ, као и да када се прилика пружи тај сан и остваре.

У Данасовом тексту о књизи се прво огласио Мухарем Баздуљ и био је врло одмерен и опрезан јер није видео књигу. Главно што је он истакао је: „У свему је можда најзанимљивије видети ово као илустрацију премештања наших културних ратова међу (нај)млађу популацију. Старији су предубоко у својим рововима, ту остаје status quo, а победу односи наратив који тријумфује међу онима на којима свет остаје.“ То је стварно одличан увид, што се од врло квалитетног г. Баздуља могло и очекивати. Потпуно се слажем са њим и немам шта да додам, осим да је до сада прозападни наратив о Србима као негативцима и губитницима преовладавао у Србији, и код одраслих и код деце, и да је време да се томе каже доста и стога ћемо се трудити да наш српски наратив победи у временима која долазе, а ова књига је само један камичак на том путу.

Потом је о књизи говорио познати редитељ Срђан Драгојевић рекавши да је књига опскурна (што значи небитна, маргинална), али да она може бити повод за причу о битнијим темама, као што је боље образовање деце о историји уметности и цивилизације, што ми је признајем било чудно, али ајде де. Такође је рекао да је ова књига производ која има своје тржиште и да овде закони тржишта функционишу. Тиме је признао оно што сви, и ми и они, јако добро знамо – да у Србији има много људи који желе повратак наше државе и војске на КиМ како би престао прогон тамошњих Срба и како би се вратио пун суверенитет Србије, што показују сва истраживања јавног мњења.

О тексту Теофила Панчића у Времену немам шта да кажем јер он у њему ништа битно није ни рекао. Чисто да се и он огласи, да се види да је и он ту.

И за крај једна занимљивост. Драгојевић рече да је сама књига небитна. Па како онда да се тако небитна књига нађе на насловној страни Данаса, и да сви прозападни медији оркестрирано устану против ње, иако јој, ако пажљиво прочитамо шта јој пребацују, и нису нашли неке превелике мане? Па чему онда све ово?

Да није зато што је ова књига по први пут у Србији нацртала будућност које се Запад и његови клијенти у Србији јако плаше. Празан Бондстил! Сви знају шта ће се десити када америчких војника више не буде у региону да бране од 2000. године установљен поредак у коме су Срби дежурни кривци и свако се на њих може бацити каменом, и не само каменом. Када се томе дода да сви западни клијенти виде геополитичке промене које се на наше очи дешавају онда је јасно да су ови напади на књигу у ствари покушај да се успори неумитна промена која долази. Промена која ће донети слободу Србима на Балкану, а пад у опскурност/небитност свима онима којима је Запад омогућио да раде против српских интереса све ове године, и да од тога добро зарађују.

Стога је ово само један узалудан напад на српски сан о слободи који је све ближи свом остварењу. Он се толико приближава да може да се деси још…

Догодине!

Александар Миљевић,
Писац књиге „Догодине у Призрену – сан о слободи“

(Покрет за одбрану КиМ, 13. 8. 2023)

Наслов и опрема: Стање ствари