Цар, Пантелејмона, на смрт осуди / док сведочи веру пред хиљаду људи. / Дође, Свети, пред суву маслину, / желећи славу и скору кончину
Пантолеон, најпре, би, као лав[1],
испуњен мудрошћу и науком сав.
Видевши у Ермолају[2] Господа да живи,
крсти се и поста Свемилостиви.
„Примивши крштење, ти, за Христом иди,
сад помози слепом да поново види.“
Излечени човек изиђе пред цара,
цар се запита – да л’ га слепи вара?
„Није варка, царе, Пантелејмон вели:
Молитвом и именом – Христос ме исцели.“
„И њега и тебе ставићу на муке,
посечени бићете од цареве руке.“
Цар, Пантелејмона, на смрт осуди
док сведочи веру пред хиљаду људи.
Дође, Свети, пред суву маслину,
желећи славу и скору кончину.
„Довршите своје, даље Господ води“,
осушена маслина, опет бујна роди.
[1] На рођењу доби име Пантолеон, што значи лав, на крштењу Пантелејмон (Свемилостиви).
[2] Ермолај, презвитер који му је улио веру у Христа Бога.