Но крај Храма не назваше Бога / туђин у трку с бубом у уху / и раб један лица печенога, / далек и он пресветоме духу На дан родног црвеног Ужица, док ме грли сунце изнад паса, Белој цркви, лаган … Настави са читањем Зоран Старчевић: На Опленцу