Site icon Стање ствари

Жељко Ђорђевић: Новак, GOAT-трка, Гардијан и сублиминалне поруке једног професора философије

Стање ствари

Читам чланак Бена Брембла и у себи се питам да ли је „Гардијан” заиста морао да ангажује једног професора филозофије да нам пласира овакве „пабске” приче

Извор: Твитер

Има томе добрих десетак година откако нам као бонус сваком Новаковим спортском подвигу следује ватромет квази-философских стилских вежби у англосаксонским мас-медијима на тему „по чему се врхунски атлета разликује од џенуин џентлмена”. Потрагу за поменутим стилским вежбама није згорег започети у „Гардијану“; а ако и не кренете у потрагу, без бриге – стилска вежба ће наћи вас!

Бенџамин Брембл: Двадесет трећи гренд слем Ђоковића јесте рекорд – али Федерер је бар подједнако добар

Новакова 23. гренд слем титула освојена на овогодишњем Отвореном првенству Француске интензивирала је (а по некима – закључила) дебату ко је тениски GOAT (Greatest Of All Time, најбољи свих времена) и уредништво „Гардијана“ се осетило позваним да се огласи по том питању кроз перо уваженог професора Бена Брембла. У сажетој биографији на крају чланка сазнајемо да је Брембл не само бивши јуниорски тенисер (у сигурним сте рукама, аутор има емпиријски прилаз материји) већ и предавач филозофије на „престижном” Националном универзитету Аустралије у Канбери.

У бритком протестантском духу основна спортска премиса чланка садржана је већ у наслову: „Ђоковићева 23. гренд слем титула јесте рекорд, али тако вам свега – не зовите га GOAT”! Без околишања, већ у првом пасусу професор Брембл нас подсећа да многи љубитељи тениса сматрају да је (рецимо) Роџер Федерер GOAT и поставља питање да ли хладне бројке (у корист српског шампиона) могу да лажу, не које одмах даје потврдан одговор.

Извор: Гардијан

У сврху разјашњења, аутор износи хипотетични сценарио: рецимо да се сутра појави тенисер висок три метра, чији би сваки сервис био ас и који би захваљујући таквим чудовишним предиспозицијама освојио следећих 30 гренд слем титула – да ли би тог имагинарног џина међу тенисерима с правом сматрали за најбољег свих времена? Наравно да не би, недвосмислено закључује аутор. Читам чланак и у себи се питам да ли је „Гардијан” заиста морао да ангажује једног професора филозофије да нам пласира овакве пабске приче?

Срећом, већ следећи пасус разјашњава потребу упошљавање тешко-баражног филозофског габарита у сврху одгонетања наизглед тривијалне спортске дилеме. Наиме, професор Брембл нам сервира нови хипотетични сценарио: замислимо блиску будућност у којој започиње Трећи светски рат (ескјуз ми?!) и у којој – у одсуству већине својих присилно регрутованих вршњака – један солидан тенисер (назовимо га Дејв[1] – лаконски предлаже наш професор) освоји 30 гренд слем титула – да ли би нашег Дејва та импресивна статистика квалификовала за звање најбољег тенисера свих времена?

Да ли и даље причамо о спорту? Како се одједном више не осећам делом ауторове циљне публике, са разлогом се питам: за кога је писан овај чланак? Или да пробамо овако: зашто Дејв није регрутован?

Бенџамин Брембл (Фото: Интернет страница Б. Брембла)

Да ли футуристичким сценаријом о Трећем светском рату у којем се и даље одржавају гренд слем турнири аутор шаље сублиминалну поруку охрабрења поколебаној популацији колективног Запада забринутој за своју егзистенцију? Поруку да ће се рат, по старом добром обичају водити негде другде, на пристојној удаљености од гренд слем стадиона? И шта ако је аутор у криву? Можда ипак јесам део циљне публике?

До следећег гренд слем турнира остало је мање од 3 недеље. Нека победи најбољи!

[1] Прим. СтСт: На Стању ствари Дејв је посрбљен као Пера.

Прочитајте још

„За преко 1.000 навијача Новака Ђоковића који су ми писали поруке и вређали ме, када сам рекао да Новак није највећи. Све што сам рекао је да бројеви гренд слемова то не решавају, да се и други фактори рачунају. Сигурно сви треба да прихватите ово? Мир и љубав“, написао је Бен Брембл на Твитеру.

Погледајте још

Exit mobile version