У различитим гласинама које прате почетак рада Сабора једино се не помиње главна тема – Косово и Метохија
Извор: Снимак екрана
Поделе у СПЦ и због протеста опозиције?
(…)
Почетак пролећног рада Сабора почео у готово „пакленим“ околностима. Србија се још није опоравила од трауме изазване вршњачким насиљем међу децом и серијом масовних убистава и напада, а реаговања на снимак са друштвених мрежа на коме поглавар СПЦ није бирао речи коментаришући родно „сензитиван језик“ на Интернету су прерасле у отворене претње патријарху, позивима на напад и забрану најављене славске Спасовданске литије у Београду у којој ће, како је саопштено из Патријаршије, 25. маја носити мошти светог владике Николаја Жичког…
Из политичких кругова такође се ширила спекулација да су се српски архијереји (…) поделили око протеста дела опозиције под називом „Србија против насиља“, који се наставља у петак и контрамитинга Вучићевог режима најављеној за 26. мај.
Јатаци јављају да је јутрос на седн.Сабора СПЦ дошло до расправе и да је под притиском владика,патријарх Порфирије приморан да подржи њихов захтев да се у петак 19. маја сви придруже протесту против насиља и подрже захтеве народа.
Аца Србин ван себе а Чале Брнаба се и даље смеје. pic.twitter.com/w0gFdwAaRS— Млађан Ђорђевић (@mladjandj) May 15, 2023
Иако се прича да у Сабору већину од педесетак архијереја „контролише“ епископ бачки Иринеј (Буловић), духовни отац патријарха Порфирија, на шта указује и начин рада Цркве од Перићевог избора за 46. поглавара, поједини лидери опозиције очекују да се српске владике у петак појаве на протесту.
У различитим гласинама које прате почетак рада Сабора једино се не помиње главна тема – КиМ. Радни део заседања поклопио се у понедељак са наставком политичких преговора Србије и самопроглашене косовске државе у Бриселу, по моделу спорног Охридског споразума, против ког се у СПЦ јавно одредио само митрополит црногорско-приморски Јоаникије. Осим очекивања да Сабор прекине црквени мук (који је, наводно, наметнуо патријарх Порфирије) о овом документу, група српских интелектуалаца тражи и саборску одлуку о црквеним казнама – „одлучење од Светих Тајни свих оних, укључујући и чланове њихових породица, који на било који начин саучествују у отуђењу КиМ“. Они се позивају на одлуке Сабора СПЦ током Конкордатске кризе 1937. и писмо тадашњег владике жичког Николаја (Велимировића) посланицима.
Позив СА Сабору СПЦ да одлучи од Светих Тајни евентуалне саучеснике отуђења Косова и Метохије
Осим КиМ, Сабор би требало да се суочи и са практичним последицама прошлогодишње исхитрене одлуке о давању аутокефалности МПЦ.
Ј. Т.
Наслов, скраћивање и опрема: Стање ствари
(Данас, 16. 5. 2023)