Србија на наше очи пропада као фамилија чија је глава огрезла у каквом тешком пороку, једна од „најбољих реченица“ Н. Маловића по избору Милоша Трипуновића
Бока Которска и Србија на прозору собе 308, 2018. г. (Фото: Н. М.)
Г. Милош Трипуновић, човјек који марљиво скупља мисли разних народа, послао ми је данас неке од реченица које, с мојим потписом, могу да стоје самостално. Хвала Милошу на труду око сакупљања. Пазимо…
Овако је говорио Никола Маловић
Или љубиш слободу. Или мислиш да си зарадио њеном продајом.
Имати поглед на море у државном смислу није само ствар симболичког карактера. Имати поглед на море питање је националног поноса.
Интелектуални кајмак одлази да би га, по директиви Запада, замијенили или мигранти или доживотни послушници – двојкаши. Док Србија гори, власт се чешља. Све што око по земљи мајчици види, продаје се или ће бити на продају.
Јер је дуг као сидро у туђој луци. Хтио би да пловиш, али си везан, па не можеш.
Јер је изолованост писцу исто што и шкољки прстацу самосталан и суверен живот у стијени. Немогуће је у карантин ставити ум.
Када двојка, пазимо, заврши средњу школу, помисли да је могуће студирати, па почесто уз везе упише и факултет. И кад двојка, уз познанства, сексуалне или партијске везе заврши факултет чак – помисли да је могуће бавити се политиком. А двојка је требало да буде раскринкана, још док је била јединица, и одстрањена, да не квари златне интелектуалне јабуке нашег рода.
Периферија Западне цивилизације ће почети да одумире, а центар ће да до конца живи од крви коју ће исисавати док поредак какав данас познајемо не пропадне сасвим. Грађани старог Рима имали су бесплатно дневно следовање жита само зато што су грађани Рима. То бесплатно жито давале су римске провинције.
Србија на наше очи пропада као фамилија чија је глава огрезла у каквом тешком пороку.
Сваки стуб Србије се нахерио, или је пак пукао и пао.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук профил Николе Маловића)
Погледајте/посетите још
