Немогуће да проф. Ломпар није свестан широких могућности крађе и манипулације на „референдуму“, с обзиром да би га организовао колонијални поредак Александра Вучића
Извор: ФБ С. Пушоњића
Политичке саблазни не долазе само слева, него условно речено и „здесна“, чак и од оних од којих се то не очекује.
Професор Мило Ломпар (који ми је на Филолошком предавао „Српску књижевност 18. и 19. века“) подржава „референдум“ о Косову, и то испред Народне странке Вука Јеремића.
Тешко је веровати да човек његових умних капацитета не разуме колико је зло и наопако ово што чини, на првом месту зато што се самим чином расписивања таквог „референдума“ добровољно релативизује неповредивост властитих граница. Јер ако се једном пристане на такав „референдум“, зашто се то убудуће не би чинило и са Санџаком, Војводином, Југом и Поморављем на које Запад и непријатељи из окружења такође лешинарски типују? Сви ће они моћи да се позивају на „референдум о Косову“ уколико се овај не дај Боже одржи, као „право“ које се ни њима не сме ускраћивати. А ваљда је свакоме јасно да би у томе имали апсолутну подршку Запада који нас је безброј пута уверио колико је спреман да испуњава било чија „права“ сем српских.
Немогуће је, као друго, да професор Ломпар није свестан широких могућности крађе и манипулације на „референдуму“, с обзиром да би га организовао колонијални поредак Александра Вучића који је прошлогодишњи „референдум о промени Устава“ сирово покрао и који би једва дочекао да одговорност за сопствену издају Косова путем „референдума“ пребаци на народ. Правити се да свега тога ниси свестан и ипак заговарати „расписивање референдума“, осим што је самоубилачки по српски територијални интегритет и друге интересе, крајње је недостојно истакнутог интелектуалца кога јавност поштује као родољуба.
И као треће, немогуће је да професор Ломпар не претпоставља да је Вук Јеремић, као једна од перјаница „жутог картела“ из предвучићевског периода, министар спољних послова у Тадићевој влади и америчких ђак, и даље под јаким утицајем америчких структура на чији подстрек његова странка вероватно и излази у јавност са иницијативом о „референдуму“.
Нису јасни разлози овакве иницијативе професора Ломпара, као ни мотиви да инвестира свој углед у странку чији су лидери искомпромитовани као активни чиниоци у колонијалном поретку који је претходио актуелном. Ваљда то није зато што слути или однекуд зна ко ће за неко време сменити потрошене намеснике у колонијалном апарату, па се на време препоручује.
Није ми пријатно да на овој начин прозивам бивше професоре, према чијој сам ерудицији и другим квалитетима имао поштовања, али то се понекад мора баш због њиховог угледа с којим могу завести приличан број људи на странпутицу. Оне који би из поштовања према лику и делу професора Ломпара могли подржати ову погубну иницијативу подсетићу на ону Аристотелову: „Драг ми је Платон, али ми је дража истина.“
Наслов и опрема: Стање ствари