Тка се неуморно (по уличним ткачницама) црни мртвачки покров који треба да, „што пре“, прекрије српску државу и нашу свету мајку Цркву
Извор: ВКонтакте страница Драгослава Бокана
О непрепознатом кукавичлуку
Данас је потребна стварна грађанска храброст и лична спремност на најодвратније увреде & клевете да бисте јавно прозборили било шта у корист и одбрану српске државе.
И то је заиста тако, проверио сам, много пута, на својој кожи…
Да ли је то нормално? Да се сва мржња и све патриотске емоције код многих људи усмеравају само и искључиво против наше, српске стране?! Без трунке подршке и свести да све увек може да буде и много, много горе него што је сада. И да то скоро искључиво зависи од нашег главног преговарача – актуелног председника Србије.
Па да ли ико нормалан мисли да може да Србији заиста буде корисна нова сеанса уличарског, хорског вређања оног који нас заступа „тамо далеко“, у фенси јазбинама западњачких политичких србофоба и русофоба најгоре врсте?!
Где је ту елементарни осећај за реалност и истински српски национални и државни, конкретни и опипљиви реал-политички интерес?!
На нашу жалост, таквих неразумника има колико хоћете.
Шта да се ради. Тако је како је.
Очигледно је да нас грозоморно петооктобарско искуство ничему није научило, бар у случају доброг дела национално обојених сународника и њихових парадоксалних сабораца, хипер-урбаних суграђана (дугиних боја).
Па се кличе, наизменично, кнезу Лазару и Грети Тунберг, јеретицима отпалим из наше Цркве и лицемерним „апостолима демократије“ свих времена. Док не покидају своје гласне жице и буком не загуше озлоглашени глас оне праве истине.
Тка се неуморно (по уличним ткачницама) црни мртвачки покров који треба да, „што пре“, прекрије српску државу и нашу свету мајку Цркву. Да се, у нашем времену, доврши оно што је пре једног века започео несрећни југословенски краљ, па наставио хрватски комунистички маршал, и почели да убрзано завршавају они лукави трговачки путници и млађане шпијунчине из такозваног „Отпора“.
Не знам шта бих још додао овој лаконској анализи стања доброг дела наше народне душе. Осим поклича жалосно неприсутног на „родољубивим скуповима“:
ЖИВЕЛА СРПСКА ДРЖАВА! И ДА ВЕЧНО ЖИВИ НАША ОТАЏБИНА! Ако је потребно – и упркос нама!
Наслов и опрема: Стање ствари