Памтио сам оно у шта смо се клели / небеско се царство никада не дели / Постави линију од царевог венца / и трње Косовског Првенца
Крај олтара бдиш, о Преславна Мати
нек’ те више нико на одврати,
окађени Тобом гробови се руше
дошло је време да оживе душе.
Косовских јунака и Лазара цара
Раваница ново поглавље отвара,
какво им је срце, такво је и писмо
зато некад бесмо то што данас нисмо.
На Истоку Сунце све се теже рађа,
Запад га све јаче погађа,
лажни мир је свим вођама храна
а моштима светих оживела рана.
Србија је цела обновљена речју
Косово је српско, на небо понећу,
памтио сам оно у шта смо се клели
небеско се царство никада не дели.
Постави линију од царевог венца
и трње Косовског Првенца,
ко се неславној историји диви
и добро и зло ће опет да оживи.