Кристоф Хојзген говори о рату у Украјини, а на питање о утицају Русије на Балкану, пре свега у Србији, одговара: „Ту морамо да будемо активнији“
Кристоф Хојзген
Кристоф Хојзген, председавајући Минхенске безбедносне конференције, боравио је у Румунији на дводневном „Минхенском састанку лидера“ (Munich Leaders Meeting, MLM) који окупља 75 представника влада, невладиних организација, војске, парламената и привреде. На маргинама тог састанка, Дојче веле је разговарао с тим бившим немачким амбасадором при Уједињеним нацијама.
Дојче веле: У свом уводном говору на Минхенском састанку лидера у Букурешту, румунски председник Клаус Јоханис је истакао да је црноморски регион дуго био главна мета агресивног понашања Русије. С војне тачке гледишта, шта НАТО треба да уради у региону да би обесхрабрио Русију?
Кристоф Хојзген: Румунски председник је у праву. Последњих година НАТО се није довољно концентрисао на Црно море. Упрли смо све погледе у Балтичко море, где такође видимо руску агресију, али руски рат против Украјине сада је Црно море ставио у центар наше пажње.
Да, морамо да будемо много активнији у региону, али мислим да је сигнал то што имамо састанак министара спољних послова НАТО-а у Букурешту, а и Минхенска безбедносна конференција је ту први пут домаћин Минхенског састанка лидера. Мислим да се жеља румунског председника да скрене више пажње на регион заправо сада чује и од партнера.
Да ли Украјина треба да покуша да поврати Крим?
Крим је очигледно део Украјине и Украјина има сва права да поврати и поново освоји своју територију, тако да је на Украјини да одлучи. Немачка се веома трудила да дипломатским путем реши изазове које смо имали са Русијом током њене прве инвазије 2014. и 2015. године. Покушали смо споразумом из Минска да дођемо до дипломатског решења. Сада је Русија оставила по страни све те напоре. Русија је била веома агресивна, Русија је одговорна за смрт десетина хиљада људи.
Када погледате Маријупољ, како су га уништили, они су га уништили као што су уништили Грозни. Из те перспективе, морамо у потпуности да подржимо Украјинце и ако су Украјинци у стању да поново освоје Крим, треба да их подржимо.
Time: Зеленски се мора помирити са чињеницом да Крим и Донбас припадају Русији!
Шта НАТО има да понуди југозападном суседу Украјине, Молдавији?
У овој фази морамо подржати Молдавију. Ово што се дешава Молдавији је веома жалосно. Они су такође жртве руске агресије. Они су жртве, јер је толико људи из Украјине напустило земљу и потражило уточиште у Молдавији, која је била од велике помоћи. То је једна од најсиромашнијих земаља у Европи.
Што је најважније, Русија свуда игра своју игру, па повећавају цене гаса отежавајући живот Молдавцима. Они покушавају да уцене, покушавају да врате Молдавију у своју сферу утицаја и зато морамо свим средствима да подржимо Молдавију, а посебно сада, економским средствима. Њима је потребна буџетска подршка, а ми то морамо да обезбедимо.
Може ли се хибридни рат, на пример руска пропаганда и уцена гасом, пригушити или потпуно зауставити у Европи?
Током последњих неколико година, видели смо да Русија посебно користи хибридни рат да задовољи своје интересе. Видели смо то, и разговарали смо са Американцима. Кажу да је избор Доналда Трампа такође барем делимично био резултат руског мешања. Видимо то свуда и морамо бити опрезнији. Понекад смо били превише наивни.
Када је реч и о слободи медија, сви смо за то, али ако се пропаганда користи до те мере да нема објективности, већ само пропагирање интереса диктатора, некога ко чини ратне злочине, злочине против човечанство, морамо га зауставити.
Кристоф Хојзген у Букурешту, у разговору с новинарком Дојче велеa Сабином Фати
И да ли је то могуће?
Мислим да можемо много. Прво, не треба дозволити пропаганду, морамо се борити против тога. А онда морамо ојачати отпорност, а то почиње образовањем. У данашњем свету, морамо да научимо децу у школи како да се носе с друштвеним медијима, како да разликују лажне вести од вести које су добро избалансиране и засноване на добром истраживачком раду, тако да морамо да много радимо на образовању.
Шта треба учинити против Русије на Балкану, где је Србија њен историјски савезник? Али и у другим источноевропским земљама, где је Русија присутна и утицајна кроз пропаганду и православну цркву.
То видимо и ту морамо бити много активнији, много присутнији. Понекад заиста боли кад видите да људи хвале Русију, па чак и демонстрирају у корист Русије у земљама у којима је најважнији инвеститор, најважнији трговински партнер – Европска унија. Мислим да морамо бити много бољи у јавном демонстрирању онога што Европа ради. У земљама у којима је Русија популарна и где није осуђена за оно што ради у Украјини, морамо да будемо активнији.
То морамо да радимо и ван Европе. Један од великих изазова с којима се суочавамо је то што су многе земље такозваног Глобалног југа, када посматрају сукоб Украјине и Русије, заузеле подједнаку дистанцу од обе стране. И мислим да морамо веома јасно да ставимо до знања да оно што Русија ради у Украјини није наставак сукоба Истока и Запада, већ је то флагрантно кршење међународног права. Према Повељи УН, Русија раскида са цивилизацијом и то морамо веома јасно да истакнемо. Али, то можемо само ако смо као Европска унија, као појединачне државе, много активнији у подручју од Западног Балкана, до Азије, Африке, Латинске Америке.
Генерал Бен Хоџис: Довољан број лидера у Србији потискује злоћудни утицај Кремља
Као дипломата с великим искуством, шта мислите када је најбоље време за почетак преговора и заустављање рата?
Као што сам раније рекао, покушали смо све са Русијом како бисмо украјинску кризу решили дипломатским путем. Путин је одлучио да предузме војне акције. И разумем Украјинце који кажу: „Не можемо да потпишемо споразум са Русијом, јер се Русија не придржава ниједног споразума који је потписала у прошлости“.
Русија је потписала Будимпештански меморандум 1994. године, када је Русија рекла: „Па, ако Украјина одустане од нуклеарног оружја стационираног на њеној територији, ми, Русија, гарантујемо украјински територијални интегритет, суверенитет“. У то време, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је био амбасадор у УН и инсистирао је да тај будимпештански меморандум постане документ Савета безбедности.
Морате да разумете да не можемо да тражимо од Украјинаца да потпишу споразум са Сергејем Лавровом, јер знамо да је он лажов. И зато, оно што нам је потребно јесте пре свега да Украјинци преузму вођство, да они одлуче када је време за договор. А када траже гаранције безбедности, онда мислим да морамо да им пружимо те безбедносне гаранције.
Сабина Фати
Опрема: Стање ствари