О тексту Бошка Јакшића на „Стању ствари“ пишу коментатори Don Quixote и Евсевије
Извор: Стање ствари
(…) Лаж је да је број Албанаца на КиМ толики да би им следовало четвртина скупштине. Не постоји валидан попис становништва на КиМ, а све што у вези са тим долази из колонизаторских извора су пажљиво скројене дезинформације, које без размишљања, као сом удицу, гутају симпатизери и колаборатори. Да би затим исти просипали брабоњке окупаторске пропаганде са својих малих новинарско-коментаторских позиција.
(…) Ради се о злодуху запоседнутости свих моралних ништарија који су оличени у примеру оних што испијају кригле пива у Касини на Теразијама док се на оближњој бандери лелуја обешено тело 17-годишњег Србина. (Чувена фотографија са почетка Другог рата.) Младић, тојест дете, пребегао из Босне једва спасавши живу главу од муслиманских усташа, да би га „српска“ полиција ухапсила и по наређењу Гестапоа обесили као наводног комунисту и саботера…
Милорад М. Покрајац, ученик седмог разреда гимназије, прва и, са 18 година, најмлађа жртва вешања Срба на Теразијама од стране немачког окупатора изведеног у ноћи 16. на 17. август 1941. Покрајац је претходно пред усташким терором избегао из Винковаца (Извор: Архив Југославије)
И данас се точи пиво, док колаборационисти „сеире“. Истина, Срби не висе на бандерама, али им душу разапињу од Косова до Јадовна, од Братунца до Книна, па и у самој Србији, непомјаник и његове слуге дишу злобом и мржњом, срце чупају, кидају и хоће да Србаља нема, да их убију.
Па да вам је наздравље пиће, господо колаборационисти, и да вам у сан дође невино чељаде са фотографије, које обесише ваши духовни претходници — и да вам каже — долази и ваш ред.
Коментатор с надимком Дон Кихот
†††
Први пут чух за ремек-акростихове овога „мудраца“ и „просветитеља“ Срба.
И, грешком, погледах, па се сад кајем због тога.
Политика, објавивши му тај текст, није пљунула у лице Србима који је читају, него се помокрила, и њима и свима који су икад писали за њу и који су је икад читали.
А они који и после тога настављају да је читају нису боље заслужили, од гнусних излучевина трулих мозгова и сифилитичних душа „посленика јавне речи“ попут Јакшића и његових колега у(не)редника.
Све што објављују отворено порнографски таблоиди попут Курвира, Шитформера, Бљуца и иних, мање је скрнаво од овога јавног а сублиминалног, сатанистичког ругања умовима Срба.
Јер, будући откривена гнусоба, њихова порно „информација“ оставља човеку Богом дану слободу избора да одврати поглед или ум од експлицитне гадости.
А управо зато чак и у престоници порнографије и митрополији сваке мрзости земаљске, Содомским Америчким Државама, постоји закон по којем су медији дужни да експлицитно упозоре на потенцијално увредљиви садржај који следи.
Суд казнио „Политику“ јер није вратила старо заглавље и имена породице Рибникар
После ове екскрементације у умове Срба, Политика, и све у њој изречено, вреди мање него папир на којем се штампа – можда таман колико да се после једвадочекане пасје свадбе њени актери обришу.
Овакви несоји и фукара су се у вријеме наших ђедова крили и тајили од људи, а ако би се усудили да међу људима прозборе ријеч, жене су их мршикале и шибикале – да не гаде собом збор и људовање.
Генералов син, скрнаво семе сатанистичке револуције, поносно гади собом и својим несојским небићем и оно мало што је претекло неогађено.
А изнад свега оно што је од Искони најсветије Србину, најдрагоценије дарове Божје човеку – логос, словесност и реч.
Нека му буде по речи његовој, проклетој.
(…)
Коментатор с надимком Евсевије