Крстић је дошао до једино исправног закључка: све и да „Протоколи“ нису изворни, тачно представљени (аутентични), они су безусловно ИСТИНИТИ, пише коментатор Гремлин на „Стању ствари“
Извор: Стање ствари
Писци „Протокола“ били би задовољни да виде коментаре поводом Крстићевог текста.
Баш су онакви каквим су их пројектовали.
Овај одломак ме је свеконачно убѣдио да је скоро нѣпознати Драган Крстић био један од најумнијих Срба ХХ вѣка. Зашто?
Његов запис је из јуна 1983. године. Крстић је судио на основу прочитаног и на основу дугогодишњих утисака које су „Протоколи“ оставили на његову околину. Занимало га је то шта „Протоколи“ ЈЕСУ, а нѣ оно што он МИСЛИ о њима. Он тад нѣје могао знати чињеницу у коју су се сви које је то заиста занимало могли увѣрити 30-ак година касније: „Протоколи“ су готово дословни прѣпис дуодраме француског правника и писца Мориса Жолија Разговор у паклу Монтескјеа и Макијавелија (уколико се добро сѣћам, крајем 90-их је у Србији чак више пута играна позоришна прѣдстава по овом дѣлу). Што, опет, суштински нѣ значи ништа. Крстић је дошао до једино исправног закључка: све и да „Протоколи“ нѣсу изворни, тачно прѣдстављени (аутентични), они су безусловно ИСТИНИТИ. Освајачи свѣта воле да нам проспу истину у лице, али на подао начин, тако да ми ту истину примимо с подсмѣхом или с паником, као тричарију, сумњиву или већ свршену ствар. Па да једном, кад свој циљ остваре, могу слободно да кажу: ко вам је крив, ми смо вам „часно“ већ на почетку све рекли, а то, што нѣсте вѣровали – ваш је проблем. Борба с таквим лицемѣрјем је у суштини једноставна ствар: одговорити са НѢ увѣк када добијете „понуду која се нѣ одбија“ – уколико се она коси с вашом савѣшћу. И то је читава мудрост. И Крстић ју је, колико могу видѣти, зорно доказао сопственим животом, колико и пером.
Из књиге Разговор у паклу Монтескјеа и Макијавелија (Извор)
Заиста, заиста вам кажем: једва чекам објављивање Крстићеве заоставштине. Сви досадашњи коментари су, благо речено – смути, па проспи, да простите.
Коментатор с надимком Гремлин