Пет година након што је предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак, судија Драган Обрадовић донео је истоветну одлуку као и у априлу 2017, када је усвојен захтев Весне Калабић
Виши суд у Ваљеву (Фото: С. Ћирић)
Нешто више од четири године након укидања претходног Виши суд у Ваљеву (судија Драган Обрадовић) донео је ново решење којим је поново усвојен захтев за рехабилитацију Николе Калабића, некадашњег команданта Горске краљеве гарде Југословенске војске у отаџбини. Прво решење о рехабилитацији исти судија донео је крајем априла 2017, али је оно после жалбе укинуто почетком маја 2018. Предмет је враћен првостепеном суду на поновни поступак, који је трајао више од пет година и окончан је новим решењем о рехабилитацији некадашњег команданта Горске краљеве гарде ЈВуО. И на ово решење могуће је уложити жалбу Апелационом суду.
„За нас је ово потпуно очекивана одлука, она садржи необориве доказе да Никола Калабић није народни непријатељ и ратни злочинац“, изјавио је за Политику поводом решења о рехабилитацији адвокат Горан Бранковић, пуномоћник Весне Калабић, Николине унуке, која је 2012. и поднела захтев за рехабилитацију. Како је навела у захтеву, на њеног деду, а тиме и на његове потомке, комунистичка власт ставила je тешко бреме издајника, а да Николи Калабићу није суђено, нити да је проглашен ратним злочинцем.
Решењем о рехабилитацији суд је утврдио да се ништавним од тренутка доношења сматра седам одлука Државне комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача током Другог светског рата, донетих од марта до септембра 1945, као и четири одлуке Земаљске комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача током Другог светског рата, донете од априла до октобра 1945, које се односе на Николу Калабића. Ништавним се сматра и решење Среског суда у Мионици од 11. септембра 1946, којим је Калабићу конфискована непокретна имовина. Ништавне су и све правне последице ових одлука, констатовано је у решењу Вишег суда у Ваљеву и наведено да се рехабилитовано лице, Никола Калабић, сматра неосуђиваним. Овакву одлуку Виши суд у Ваљеву образложио је на 54 куцане стране.
Током десетогодишњег поступка, осим саслушавања сведока, разматрани су и документи из бројних институција, међу којима су Међуопштински историјски архив Ваљево, Министарство одбране и Војни архив из Београда, Архив Србије, Војни суд у Крушевцу, Институт за савремену историју, Архив Југославије, Безбедносно-информативна агенција, Министарство правде…
Командант Горске гарде Југословенске војске у отаџбини Никола Калабић
У опширном образложењу новог решења о рехабилитацији судија Обрадовић је подсетио да је пуномоћник предлагача, адвокат Горан Бранковић, у завршној речи констатовао да је јасно да Никола Калабић није био припадник окупационих оружаних снага, нити припадник квислиншких формација. Истакао је и да су у поновном поступку као сведоци испитани историчари Бојан Димитријевић, Веселин Ђуретић, Миливој Бешлин и Милан Радановић, а да ниједан од њих није презентовао било какав доказ о сарадњи Николе Калабића с припадницима окупаторских оружаних снага. Такође, ниједан од наведених експерата није могао да потврди да одлуке Државне комисије указују да је Калабић извршио ратни злочин, учествовао у извршењу ратних злочина или наредио извршење неког од ратних злочина.
Виши јавни тужилац Драгана Марковић, као заступник Републике Србије, противника предлагача у овом предмету, поновила је да поштује обавезна упутства која добија од Апелационог јавног тужилаштва у Београду да се не могу рехабилитовати и немају право на враћање имовине, између осталог, и сва она лица која је Државна комисија прогласила да су ратни злочинци, односно учесници у ратним злочинима. Једина одлука Државне комисије која, по њеном виђењу, указује да je Никола Калабић имао везе с ратним злочином јесте она која се односи на злочин у селу Друговац. На основу саслушавања стручних лица и проучавања њихових књига она сматра да је несумњиво утврђено да је у селу Друговац почињен ратни злочин, да је у томе учествовао највећи део јединица Горске гарде и не може се прихватити да Никола Калабић као командант Горске гарде није знао за тај догађај, да није издао наређење у вези с тим догађајем. Због злочина у Друговцу нема основа за рехабилитацију Николе Калабића, оценила је Драгана Марковић.
Поводом законске одредбе да не могу бити рехабилитована лица која су као припадници окупационих оружаних снага и квислиншких формација током Другог светског рата лишена живота у оружаним сукобима, суд је заузео став да Никола Калабић није био припадник окупационих оружаних снага, нити припадник квислиншких формација, иако Закон о рехабилитацији није јасно дефинисао значење та два појма.
„С обзиром на то да Никола Калабић никада, ниједном судском одлуком било ког надлежног суда у Србији, по завршетку Другог светског рата није био осуђен на било коју казну, надлежност првостепеног суда се исцрпљује у оцени каква је правна снага одлука Државне комисије – седам прецизно у овом решењу наведених одлука које су донете у односу на Николу Калабића, од које зависи и коначна одлука у овој правној ствари“, констатовано је даље у решењу о рехабилитацији.
Неке од реакција на одлуку суда
Поводом налога Апелационог суда да утврди да ли је Никола Калабић извршио неки злочин, Виши суд је у овом решењу констатовао да су сведоци, историчари Димитријевић, Бешлин и Радановић, били сагласни да Калабић лично није био присутан догађају у селу Друговац 29. априла 1944. године, да нема његове било какве писане наредбе у вези с тим догађајем и злочином који је учињен… У погледу овог питања за суд је било неспорно да је у борби око села Друговац учествовао део Калабићеве јединице, али да је реч о зони ван Калабићеве војне или територијалне надлежности.
Суд се изјаснио и поводом навода о споразуму о ненападању између четника и окупатора, изневши став да је било каква озбиљна сарадња између Николе Калабића и Немаца била тешко могућа и остварива, имајући у виду да су у логору на Бањици били чланови Калабићеве најближе породице – да му је отац убијен у логору, да су му у логору биле мајка и сестра, као и тазбина…
Никола Калабић није био припадник окупационих снага нити квислиншких формација, иако је од стране Државне комисије проглашен за злочинца, односно ратног злочинца, констатовано је у решењу о рехабилитацији. Као разлог за такав став суда наведено је то што су сви припадници ЈВуО – Равногорског покрета у погледу антифашистичког деловања изједначени са борцима НОР-а, сходно закону из 2004. године.
Одлуке Државне комисије којима је Калабић проглашен за ратног злочинца, по оцени Вишег суда, незаконите су са процесно-правног становништва према важећим прописима из периода када су донете и наведеним одлукама поступљено је супротно тада важећим законима и уставу земље. Никола Калабић је несумњиво био жив до 19. јануара 1946. године, констатовао је ваљевски суд и додао да у поступку доношења одлука Државне комисије њему није дата могућност да се брани, а што је у том периоду представљало једно од основних правних начела и било гарантовано одредбама тада још важећег Устава Краљевине Југославије.
Имајући у виду све наведено, суд је нашао да су одлуке Државне комисије из периода од марта до септембра 1945. године донете из идеолошко-политичких разлога и због тога је уважен захтев за рехабилитацију Николе Калабића као основан.
Опрема: Стање ствари