Ако се не слажемо са одлукама оних који су на власти, онда то своје неслагање треба да искажемо приликом следећих избора – а до тада власт и законе треба поштовати, каже у одговору духовник ТВ Храм
Извор: ТВ Храм
Питање: Помаже Бог, драги наши духовници. Молим вас да се неко обрати јавности у вези са „Европрајдом 2022“, који ће се одржати у Београду од 12. до 18. септембра. Како да се ми мирјани понашамо? Сматрам да не смемо остати без реакције у вези са овим великим неморалним скупом. Доћи ће припадници ЛГБТ популације из разних земаља – шта да радимо? Осећај ми не дâ да будем мирна, да то скрштених руку прихватим и да ћутањем то одобрим. Молим вас, у име нас породичних људи који живимо у Београду, као и у целој Србији, шта да радимо? Нек ми Господ опрости, а и Ви, часни оци, праштајте!
Одговор: Драга сестро, у потпуности разумем твоју забринутост и поздрављам твоју жељу да од Цркве тражиш савет како да се понашаш у овој ситуацији. Нажалост, ја само обични јеромонах и не могу ти рећи какав је тачно став Цркве по овом питању. Могу ти рећи само своје сопствено мишљење, које може бити и сасвим погрешно. Такође, претпостављам да се многима – па можда ни теби – неће свидети мој одговор. Ипак, да не испадне како не желим да ти одговорим – покушаћу да ти изнесем своја размишљања на ову тему, у нади да ће ти она помоћи да и сама нађеш одговор на своје питање. Да би ти овај одговор био од користи, пре свега ти саветујем да одбациш све своје предрасуде и предубеђења о овој теми, а која си можебити до сада стекла, било под утицајем медија или преко друштвених мрежа. Негде на основу твог питања наслућујем да си прихватила идеју како ти ћутањем нешто одобраваш, али то је лажна помисао. Верујем да тебе нико није питао да ли желиш да се та парада дозволи или не; ако те већ нико није питао, онда пред Богом ниси ни одговорна за тај догађај. Буди сигурна да те Бог неће питати „зашто ниси спречила да се одржи Парада поноса 2022. године у Београду“.
Верујем да смо као народ пред Богом одговорни за то што нам се догађа, али је и овај догађај последица наших ранијих грехова и пропуста, а не наше тренутне неспремности да нешто предузмемо. Као народ смо допустили да се у нашој земљи донесу закони по којима је таква парада могућа и законита, и за доношење тих закона смо одговорни. Ти закони су предуслова за придруживање ЕУ, а то је оно што смо ми, као народ, последњих двадесетак година прижељкивали и тражили. Политичари су последњих двадесетак година у својим кампањама обећавали улазак у ЕУ јер смо ми то као народ желели: да већина Срба није имала у себи жељу за улазак у ЕУ наши политичари то не би ни помињали у својим кампањама. Сећам се да је деведесетих постојала идеја да Србија постане једна од држава чланица Сједињених Америчких Држава. Али, та идеја није наишла на ширу подршку и данас је се ретко ко и сећа. Међутим, идеја да будемо део Европске уније наишла је на плодније тло у нашем народу, и примила се. Верујем да већина присталица те идеје није чезнула да Србија и Београд буду домаћини параде поноса; већина је чезнула за благостањем, материјалним животом и веровала да је пут до остварења тих жеља – пут приступања ЕУ. Будући сувише окупирани маштањем о лагодном животу, већина Срба није се много распитивала о свему што тај пут собом подразумева и какве ће све последице бити ако и даље будемо ишли тим путем. Можда се већи део присталица те европске идеје данас отрезнио, и можда већина Срба данас не би више желела чланство у ЕУ? Ако је то тако, можда ће на наредним изборима политичари, као део свог програма, истицати у први план идеју раскида са ЕУ, баш као што су последњих двадесетак година сви наши политичари истицали своју европску оријентацију.
С обзиром да смо у прошлости на изборима давали предност оним кандидатима који су обећавали чланство у ЕУ, дошли смо до тога да су донети закони који дозвољавају организовање ове параде, и сви они који би сада хтели да је силом спрече аутоматски постају прекршиоци закона. Ако желимо да се то промени, онда на следећим изборима треба да бирамо оне кандидате који у својој кампањи буду обећавали промене тих закона. Не кажем да бих и ја сам желео да се тим људима ускрати нека од основних права, али можда не би требало дозволити никоме – па ни њима (припадницима ЛГБТ популације, прим. Стања ствари) – да у јавности истичу своја сексуална опредељења.
Дакле, ако ме питаш шта конкретно да предузмеш против одржавања најављене параде у септембру, саветовао бих и теби и сваком православном хришћанину да тих дана не излази на улицу и да ни најмање не обраћа пажњу на оно што ти људи буду радили на улици. Онима који живе у тим улицама у којима ће се парада одржати саветовао бих, ако икако могу, тих дана отпутују негде и не буду ту. Власницима ресторана и продавница у тим улицама саветовао бих да тих дана оду на годишњи одмор и затворе своја врата. Онима који, пак, тих дана морају бити на тим улицама, саветујем да се усредсреде сваки на свој посао и да буду слепи и глуви за све што се на улици тих дана дешава.
(…)
Недавно сам угледао наслов неке вести у којој се каже нешто као да је народ одговоран за грех својих вођа или да ће народ пострадати због грешних вођа. Премда овакве пароле звуче као логичне, мени се чине као сасвим неистините и као да долазе од самих демона. Свако од нас ће најпре одговарати за сопствене грехе, а потом за грехе оних који су му били потчињени. Сасвим је, дакле, нелогично да будемо одговорни за оне који су изнад нас и које смо дужни да послушамо. Ако је нека одговорност на нама, то само може бити у погледу тога коме смо дали свој глас на изборима и да ли смо уопште учествовали на изборима. Мимо избора, вође су одговорне – како за своје сопствене грехе тако и за грехе свог народа. И то је тако на свим нивоима. Онај ко је у позицији да доноси одлуке, одговоран је и за сопствене грехе и за последице одлука које доноси; они који нису у прилици да одлучују о текућим стварима, одговорни су само за себе и своје поступке. Када дође време избора, тада су сви пунолетни грађани одговорни за избор који ће направити. Не треба, дакле, слушати те демонске предлоге како смо ми сада одговорни за овај или онај поступак наших вођа. Ако се не слажемо са одлукама оних који су на власти, онда то своје неслагање треба да искажемо приликом следећих избора – а до тада власт и законе треба поштовати. Св. апостол Павле каже: „Свака душа да се покорава властима које владају, јер нема власти да није од Бога, а власти што постоје од Бога су установљене. Зато, ко се противи власти – противи се уредби Божјој.“
Најава интервјуа о. Симеона Рукумијског за Хелмкаст
Нека се Господ смилује на наш народ, и опрости нам грехе које починисмо до сада и нека нам надаље просвети ум и срце, нека усели у нас љубав несебичну по којој ће сви познати да смо ученици Христови, као и сви свети преци наши, те да се увек знамо определити за истину и правду Царства Небеског, и да не наседнемо ни на какву провокацију нити на наговор од стране демона и оних који им се покоравају.
Послушајте цео одговор:
Наслов, транскрипт и опрема: Стање ствари