Треба сачинити захтев за чињењем конкретних корака ка васпостављању црквено-народног сабора као свеобухватног и свесабирајућег тела Цркви оданих верника, пише коментатор Don Quixote на „Стању ствари“
Извор: Стање ствари
Промишљање наглости чина „помирења“ и њиме изазваних могућих (извесних?) катастрофалних последица на очување остатака срБског наслеђа (за сада „само“) на територији Северне Македоније – постаје ноћна мора (кажем на основу приватних разговора са неколицином саговорника).
На Стању ствари (СтСт) је предложено да се упути захтев Сабору да повуче одлуку о признању МПЦ – захтев оправдан и мотивисан на више начина, али сигурно и одсуством било какве претходне комуникације врха СПЦ са верним народом.
Али, свима је јасно да је чин јавног признања МПЦ као и већ уговорених појединости – вода испод моста, барем како сада ствари стоје.
Зато инсистирање на повлачењу признања (мени) не изгледа да има велику шансу на успех, а рекао бих, и да захтев можда не би био ни примећен од стране врха наше свете СПЦ.
Захтев Сабору СПЦ: Поништите одлуку о аутокефалности тзв. МПЦ!
С друге стране, ако се усредсредимо на будуће догађаје вредело би покушати следеће:
(1) Сачинити захтев за чињењем конкретних корака ка васпостављању црквено-народног сабора као главног, свеобухватног и свесабирајућег тела Цркви оданих верника, чија би првенствена улога била промишљање и одлучивање о великим питањима од суштинског и историјског значаја за Цркву и народ.
Једна таква ситуација, од којих мало има важнијих, је управо ова са признањем МПЦ. Током припрема за црквено-народни сабор не би се могло десити да се у тајности промишља,
Дакле, овде бисмо могли формулисати детаље захтева, а затим појединачно, преко својих парохијалних свештеника упутити захтев надлежним епископима.
Ово би био дугорочни пројекат (али би га ваљало спровести у што краћем року).
(2) Као сличан, пробни и мањи, пројекат могао би се саставити захтев у вези са предстојећом манифестацијом содомије у септембру ове године у којој ће Београд бити домаћин многим хиљадама сексуалних первертита, изругивача Христа – отворених богобораца. Београд је планиран да месец дана буде главним градом свеевропске сексуалне изопачености.
Сваки појединачно од њих, душевно тешко болних и духовно слепих, јесте овца изгубљена и као такви могу и требају бити и предмет наших молитава да их Господ помилује и устроји њихово покајање и спасење.
Међутим, то не значи да се миримо са злоупотребом хришћанског гостољубља зарад организовања угошћавања истих, нити да смо сагласни са давањем простора у мученичком Београду за јавно и масовно манифестовање њихових гадости и наказности.
Предлажем да се састави захтев да Црква благовремено организује јавна предавања, јавне дискусије, трибине и друге начине комуницирања о овој важној теми, а на основу светог јеванђелског учења. Да се народ обавести и да се обзнани порекло, позадина и садржај парада „поноса“.
Наш народ заслужује да од своје Цркве сазна о природи парадних непочинстава, понижавању наше вере, културе и традиције. Ако се сагласи са истима, добићемо по делима нашим. Ако не, онда ће захтев надлежнима да се свеевропско „парадирање“ у потпуности откаже бити природан следећи корак.
Ово треба учинити што пре, а захтеве (најбоље појединачно) упутити парохијалним свештеницима да би били прослеђени надлежним владикама.
Коментатор са надимком Don Quixote