Притисци показују да је ЕУ стало да Србија остане на европском путу. Надам се да је стало и Србији, и да нема више толеранције, као што је постојало од 2014. када су први пут уведене санкције Русији, каже Грубјешићева
Сузана Грубјешић (Извор: Танјуг/Снимак екрана)
Притисци на Србију да уведе санкције Русији нису од јуче и наставиће се и појачавати, сматра Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику.
Грубјешићева је за Танјуг рекла да је усклађивање са заједничком европском спољном и безбедносном политиком ЕУ постало „услов свих услова“ за даљи наставак европског пута Србије и да је то, како је рекла, постало „ноћна мора“ за нашу спољну политику, јер морају да се донесу важне одлуке.
„Такви притисци показују да је ЕУ стало да Србија остане на европском путу. Надам се да је једнако стало и Србији, и да нема више толеранције, као што је то постојало од 2014. када су први пут уведене санкције Русији“, каже Грубјешићева.
Она додаје да ће постојати и притисци из Русије, јер њој одговара да Србија остане једина земља у Европи која није увела санкције, али истиче да је питање да ли је таква позиција добра за Србију. Сузана Грубјешић сматра да није добра.
На питање како одговорити на дилему којој се страни приволети, јер Србија економски зависи од Запада, а енергетски и политички од Русије, Грубјешићева нема дилему и каже да су бројеви неумољив показатељ.
Александaр Вучић, Сузана Грубјешић и Милан Антонијевић (Извор: Прва/Снимак екрана)
„Србија економски живи захваљујући сарадњи са Западом. Наша трговина, индустријска размена, запосленост и животни стандард, све је то много више везано за Запад него за Русију“, истиче она.
С друге стране, каже, енергетски јесмо зависни од Русије, али се нада да ћемо диверсификацијом ту зависност постепено смањивати. Што се политичке зависности тиче, и подршке Русије у Савету безбедности, Грубјешићева наглашава да је дуг пут до стављања косовског питања пред Савет безбедности. Она позива све да прочитају стратешке документе које разне руске организације и тинк-тенкови блиски руским властима објављују.
„Пре него што је избио рат у Украјини писали су да Србија треба да се помири са тим да Косово није Србија и да они имају неке друге аспирације. Делује ми мало невероватно да, после оваквог нарушавања територијалног интегритета Украјине, Русија у Савету безбедности брани територијални интегритет Србије“, поручује Грубјешићева.
Она је сагласна с мишљењима многих аналитичара који сматрају да је сада право време да се почну преговори о уласку у ЕУ, и верује да ће се неке промене десити, али истиче да ту има више ентузијазма код САД, него код Брисела.
„Ако слушате специјалног изасланика за Балкан Габријела Ескобара који управо говори о убрзаном пријему Србије, онда ствари постају реалније, јер без снажне подршке САД ниједна земља није ушла у ЕУ, али с друге стране не видим спремност Брисела да се одговори на те поруке“, каже Грубјешићева.
Извор: Курир
Додаје да је Западни Балкан и безбедносно питање и да је то рат у Украјини показао.
„Мислим да је доста времена изгубљено у причама и дискусијама како заокружити европски простор и како да Западни Балкан буде у њему и да је дошло време да се реагује“, сматра Грубјешићева.
Она каже да откако је почео рат у Украјини све мање се разговара о нормализацији односа Приштине и Београда пошто је дијалог и наставак дијалога под великим знаком питања, пошто дијалога и нема.
„Бојим се да се све мање говори и о владавини права. Те ствари нису заборављене, али ово време у коме је Русија извршила агресију на Украјину променило је листу приоритета, вредносно усаглашавање са ЕУ стављено је на прво место“, поручила је Сузана Грубјешић и додала да се Србија већ вредносно определила гласајући у УН за избацивање Русије из Савета за људска права.
Опрема: Стање ствари