Нико не зна како је погођена Народна библиотека. Тај део града је најсачуванији део Београда. Да су заиста желели да бомбардују библиотеку срушили би куће у околини. То је један необичан догађај и немогуће га је реконструисати, каже историчар Марковић
Предраг Марковић (Фото: Спутњик)
Београд је град кроз који пролазе сви путеви, али и све најезде у историји, поручује историчар Предраг Марковић. У бомбардовању Београда у рано јутро тог 6. априла 1941. много људи је погинуло у кућама и у склоништима која нису била дорасла тим бомбама. То бомбардовање показује трагичну судбину Београда. Страшна је судбина и целе земље, ниједна држава у Европи није била тако раскомадана као Југославија, каже Марковић.
Без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. За четири дана бомбардовања бачено је 440 тона бомби.
„Крајеви где живе Срби су подељени на пет окупаторских зона плус НДХ, најстрашнија творевина икад. Усташе су по признању самих нациста били гори од нациста“, истиче Марковић.
Узроци бомбардовања
Према речима Марковића, друге земље су окупиране, али Југославија је дезинтегрисана.
„Хитлер је морао да реши Грчку и главни циљ априлског рата је Грчка. Југославији је наметнут 27. март да би се осигурао фронт у Грчкој, али су Срби одбацили ‘пакт са ђаволом’. То јесте страшна цена коју су платили, али то је једна од историјских ситуација када је апсолутно зло на једној страни“, објашњава историчар.
Додаје да ми нисмо хтели са нацистима да имамо било шта и ту страшну цену смо платили.
„Наши преци су били такви, када је у питању слобода нису желели уцене“, истиче Предраг Марковић.
У вечност се уздигло 11 пилота
Велику цену платио је и Београд за четири дана бомбардовања. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.
„Ти пилоти су се уздигли у вечност и пружили огроман отпор. Нанели су неочекивано велике губитке најстрашнијој авијацији света. Тим пилотима је подигнут споменик код хотела Југославија“, наглашава историчар Предраг Марковић.
Народна библиотека да буде место страдања и обнове из пепела
Према речима Марковића, нико не зна како је погођена Народна библиотека на Косанчићевом венцу.
„Тај део града је најсачуванији део Београда. Да су заиста желели да бомбардују библиотеку срушили би куће у околини. То је један необичан догађај и немогуће га је реконструисати“, објашњава Марковић.
Додаје да треба да се радујемо борби Владимира Пиштала да се направи нека врста спомен обележја и да се библиотека обнови да буде и меморијал и библиотека.
„Народна библиотека треба да буде место страдања и обнове из пепела“, поручује историчар Предраг Марковић.
(РТС/НСПМ, 6. 4. 2022)
Разарање Народне библиотеке Србије највећи и најгнуснији злочин учињен над културном баштином једног народа у Другом свјетском рату
У бомбардовању 6. априла 1941. изгорела је до темеља, а међу преко 300.000 књига које су нестале у ватри било је 1300 старих, рукописних књига, међу којима и рукопис из 15. вијека који је садржавао „Слово љубве” деспота Стефана Лазаревића, књиге о животима српских краљева и краљица, повеља цара Душана, документи из Зете из времена Црнојевића, и бројни други списи
Фото: НВО „Ми знамо ко смо“/ИН4С
Разарање Народне библиотеке Србије је највећи и најгнуснији злочин учињен над културном баштином једног народа у читавом периоду Другог свјетског рата.
У бомбардовању 6. априла 1941. изгорела је до темеља, а међу преко 300.000 књига које су нестале у ватри било је 1300 старих, рукописних књига, међу којима и рукопис из 15. вијека који је садржавао „Слово љубве” деспота Стефана Лазаревића, књиге о животима српских краљева и краљица, повеља цара Душана, документи из Зете из времена Црнојевића, и бројни други списи.
Куриозум: нацистички знак за бомбардовање, у 5:20h ујутру, била је композиција „Увертира у марш принца Еугена” Андреаса Леонарда. (И колико је само ту порука: принц Еуген Савојски освојио је Београд почетком 18. вијека као аустријски кнез у аустро-турским ратовима. Елитне, показаће се злочиначке, трупе нацистичке Њемачке, носиле су назив „принц Еуген”’, композитор Андреас Леонард рођен је истог дана кад и Хитлер, исте године, 20. априла).
Александар Лер, генерал Четврте ваздухопловне флоте нацистичке Њемачке, касније командант цијелог југоистока Европе, признао је да је Народна библиотека Србије гађана на Хитлеров захтјев „зато што је у њој чуван вишевјековни идентитет српског народа“. Сав овај материјал је, дакле, требало уништити да би се уништила култура и памћење једног народа. Зато је Библиотека била мета и војни циљ.
Слична подударност поновиће се 1999. године када је проф. др Ролф Дитер Клуге, директор славистичког семинара Универзитета Тибинген, на округлом столу Универзитета у Тибингену казао: „Српској дјеци би у школама требало забранити читање српске националне поезије како би она заборавила свој идентитет.”
Јер историја је ту да би се понављала, само су методе другачије. А нама је важно да памтимо и да не заборавимо ко смо.
НВО „Ми знамо ко смо“
(ИН4С/Искра, 6. 4. 2022)