Црква је најјача онда када је на највећем искушењу. Татјана Горичева ће, као последњи боготражитељ, рећи: „Црква је најјача онда када је на крсту“. И то се показало. То се показало у Русији, то се показује и код нас
Владимир Меденица (Фото: снимак екрана Јутјуб)
(Грађанско новинарство, 16. 12. 2021)
Природа је мање истрпела пад него човек. Човек је повукао и природу у пад, али природа има у себи и те како одсјаја и слика Божијег стварања. „Зашто, оче, не причате о Богу? Зашто не причате о Божијој творевини предивној?“ А он јој одговори: „Па шта Ви, госпођо, желите? Да останем без пастве? Да останем сам?“ То је страшно. Да останем сам ако причам о Богу! То значи потпуно прихватање поништености и празнине у његовој пастви – не прича, не проповеда, не говори истину. Прича глупости, прича о небитним, ефемерним стварима, које нису ни за шта друго него за пакао. Живимо у томе, и добро, шта ћемо… Али је то далеко од тога да буде битна ствар у нашем животу – одело, облачење, цивилизација, аутомобили… Небитно потпуно. „А ја“, каже, „кажем му: усамљеност није грех. Он ништа, погледа ме…“ И онда размишља (Татјана) Горичева даље: „Али мислим да тај народ управо жели да чује праву реч.“ И то је показала својим проповедима. Ова књига (Татјане Горичеве, Опасно је говорити о Богу – прим. Стања ствари) доживела је на немачком двадесет три издања. Овде нема високопарне теологије. Овде су дневнички малтене записи једне руске боготражитељке, последње у низу, од Хомјакова, преко Берђајева, Иљина, Вишеславцева, Булгакова, Павла Флоренског, новијих – и Флоровски је, наравно, ту, и Федотов – овде имате масу књига, последње од којих су Светлана Семјонова, Анастасија Гачева, Владимир Варава, свештеник Александар Мењ… Горичева је последња у том низу.
Књига Татјане Горичеве (Извор: Логос)
И совјетска Русија… Није за оплакивање Црква у совјетској Русији. Зашто? Последњи запис који се намеће из читања ових дневника је да је Црква била никад јача него тада, јер је остала со земље – остали су проповедници, остали су старци. Манастири су разваљени, порушени – не могу Руси да стигну да их обнове. Ужас су направили бољшевици. Мислили су да ће уништавајући манастире уништити Бога – а то је, наравно, немогуће… И остају људи Господњи. Остаје десет – два-три старца, седам-осам свештеника, који васкрсавају читаву Русију… Одједном је читава Русија постала православна. Али ту је и друга опасност – којекакви се сада увлаче који нису прочишћени овом ватром Павла Флоренског, као Горичева…. Ми морамо бити свесни да ми сви, као припадници Цркве, никакви богови нисмо, који ће одозго гледати на атеисте, на постмодернисте, на књижевнике… Напротив.
Црква је најјача онда када је на највећем искушењу. Горичева ће, као последњи боготражитељ, рећи: Црква је најјача онда када је на крсту. И то се показало. То се показало у Русији, то се показује и код нас.
Извод из разговора проте Милорада Голијана и Владимира Меденице „Завејани љубављу“ уприличеног 15. децембра 2021. у организацији Грађанског новинарства
Приредило: Стање ствари