Српчад мала, нису знала / некад су се тако звала, / да не смеју Српчад бити, / именом се поносити, / већ у мишју рупу затворити
Ђорђе Крстић, Свети Сава благосиља Српчад, 1891. (Народни музеј у Београду)
Јесмо ли Вам, можда
и даље род,
ил’ се негде српски
насукао брод?
Без кормилара право
удара о хриди
свога се имена
и историје стиди.
Дављеници постају
туђинцима робови
заборављени остадоше
Ваши СВЕТЛИ ГРОБОВИ.
Српчад мала, нису знала
(некад су се тако звала),
да не смеју Српчад бити,
именом се поносити,
већ у мишју рупу затворити
и кришом роморити – ЋИЈУ ЋИ!