Aко се тегла са мравима протресе, мрави ће одмах почети да се убијају, сматрајући за свог непријатеља представника друге врсте, док је прави непријатељ онај који је протресао посуду
Извор: ФБ Срећка Максимовића
(Телеграм страница оца Андреја Ткачова)
Да ли сте знали да ако сакупите 100 црних и 100 црвених мрава и ставите их у теглу, мрави ће коегзистирати прилично мирно. Али ако се тегла јако протресе, мрави ће одмах почети да се убијају, сматрајући за свог непријатеља представника друге врсте, док је прави непријатељ онај који је протресао посуду. Исто се дешава и у нашем свијету. И зато, прије него што почнете да се борите, размислите: ко је протресао теглу?
***
Да ли сте били у Паризу? Ово питање у совјетским годинама звучало је као исмијавање. Али од тада су милиони Руса били у Паризу. Многи су се населили – не као избјеглице, већ као „кобасичарска емиграција”. Настанили су се и у Лондону, али не због Шекспира или Честертона, већ због исте те кобасице са четрдесет врста.
Једној нашој племкињи из првог таласа емиграције јавила се нека дјевојка са ријечима: „Зашто ми се Руси не моле? Толико их је, а ја сам овдје господарица.”
Била је то света Геновева заштитница Париза. Светитељка из 5. вијека, спасилац Париза (тада Лутеција) од Атиле. Она која је за Париз оно што је Јованка Орлеанка за цијелу Француску. Не знамо за њу.
Протојереј Андреј Ткачов (Фото: Соња Ракочевић)
У Паризу смо да се проводимо у близини чувеног торња или тако нешто. Кроасани, Плас де Вож… Мулен Руж, наравно. А постоји светитељка која је за вријеме свог живота била позната Симеону Столпнику.
„Зашто ми се овдје Руси не моле?” У Келну су Мелхиор, Гаспар и Валтазар; могу да поставе ово питање. У Милану – Свети Амвросије. У Лиону – Свети Иринеј. итд. цио Запад је у светињама. Древни, аутентични, сјајни. И свуда има толико Руса, али се тако мало моле. У Милану су им потребне крпе, а у Минхену кобасице.
Током револуције, револуционари су спалили мошти Свете Геновеве на Гревском тргу. Као да је злочинац. Само због чињенице да је светац, а сада је дошло доба „слободе”.
Сви револуционари су гадови. Французи први. Наши бољшевици су њихови вриједни ученици. Ради химере земаљског раја, они су до дана данашњег жестоко у непријатељству са Небом.
Ако смрдљива ковид времена спласну и не пређу у смрдљивије антихристово царство, па опет будемо могли путовати у иностранство, па у Париз – идемо само код Свете Геновеве и њој сличнима. А у Ирску – само Светом Патрику и њему сличнима. И у Рим – хиљадама мученика у катакомбама. Престани да луташ по истим продавницама. Смрт, шта год мислили, увијек је у близини. Треба учити из светости, доћи на изворе да се освјежиш, треба да осјетиш историју и пустиш је кроз себе.
Укратко, ако сте Париз повезивали само са мускетарима и са осталим познатим стварима, онда би требало да знате: Француска је древна хришћанска земља која је пришла Христу 500 година прије нас и родила многе свеце. Сва прљава пјена на врху, то је најновије смеће за будале. Унутра је пуно блага.
На примјер, Пари Сен Жермен није фудбалски клуб. У почетку, знало се да је ово Свети Герман Париски. Православни, иначе, светац.
Умријећеш овако и ништа нећеш разумјети. Многи су већ умрли, а ништа нису разумјели. Света Геновево моли се за све будале, руске и француске. Све будале су исте.
Са руског посрбио: Срећко Максимовић
Наслов и опрема: Стање ствари