Све више људи пакује кофере и враћа се из Аустралије, али и европских земаља у своју домовину
Љиљана Пушкар (Фото: Јутјуб/Снимак екрана/Телевизија српске дијаспоре)
Одселити се из домовине Србије није нимало лако. То је тешка и комплексна одлука. Отићи са стварима спакованим у кофер у бели свет, а нарочито негде далеко где немате никог свог јако је тешко, а још теже када након изграђеног живота у другој земљи морате да се вратите овде. С тим се ових дана суочавају бројни исељеници, понајвише они у Аустралији, а разлог је, у најмању руку, проблематичан.
Прилог под насловом „Сеоба Срба из Аустралије у отаџбину“ приказан је на „Телевизији српске дијаспоре“. Говори о томе како је још једна српска породица одлучила да се врати у Србију из ове далеке земље. Како кажу, у питању је тренд, јер се све више наших људи пакује и враћа назад, баш као и из неких европских земаља где имамо велику дијаспору. Разлог за овај поступак је исти.
Љиљана Пушкар (Фото: Јутјуб/Снимак екрана/Телевизија српске дијаспоре)
Како се истиче у прилогу, преломили су да се врате онога момента када је вакцина постала обавезна за живот и боравак у Аустралији.
„Супруг овде живи 25, а ја 15 година. Имамо троје деце, један леп и нормалан живот, али због свих ових намета морали смо да донесемо одлуку да се вратимо у домовину“, каже Љиљана Пушкар, учитељица у српској школи „Вук Стефановић Караџић“, која се већ опростила са децом са којом је радила у Аустралији.
Према њеним речима, посао јој је условљен вакцином, која на папиру није обавезна у Аустралији, али је предуслов за нормално функционисање. Посао им је условљен јер као невакцинисани нису могли да га обављају.
„Сви запослени су морали да буду вакцинисани. Супруг је поморски инжињер, он није могао да путује, ја нисам могла да завршим све што ми је требало да добијем финалну диплому, што је још 70 сати праксе. Почели су и децу да условљавају у школама. Мој син иде у средњу школу и скоро месец дана га је професор малтретирао стално запиткујући када ће да се вакцинише, док му нисмо послали писмо и ставили до знања да неће примити вакцину“, образлаже Љиљана.
Како каже, не верује у сигурност вакцине јер је „то још у експерименталној фази“. На питање новинарке шта ће да ураде ако их и у Србији буде дочекало нешто слично, односно одлука да је вакцина обавезна за обављање неких послова или као што тренутно важи одлука да се без потврде о вакцинацији после 20 сати не може ући у угоститељске објекте, она каже да су спремни и на то. Истиче да је могуће да до тога дође, али сматра да ће се лакше борити међу својим народом.
Опрема: Стање ствари