Нема одрицања ни од чега, нема никакве поделе, остаје борба за Косово и Метохију, рекао директор Института за европске студије
Миша Ђурковић (Фото: Снимак екрана/Јутјуб)
Научни саветник и директор Института за европске студије Миша Ђурковић, у инспиративном и отвореном дводелном интервјуу за подкаст „Код Бране“ (Бранимир Нешић, Catena Mundi), на крају се дотакао првог питања наше и сваке генерације Српства – Косова и Метохије:
Неке ствари, упркос свему, успевамо да померимо. Све то почива на Косовском миту, то су многи људи већи од мене рекли – и владика Николај, и Милош Ђурић и многи велики писци, и Матија од живих људи, Кустурица – Косово је питање да ли се ми боримо или одустајемо?! Ако одустанемо од Косова, онда одустајемо и од себе – то више неће бити српски народ!
Шта то у практичном смислу значи – не одустајати од Косова! Дакле, Косово је српско, и по међународном праву. неки људи који ово гледају знају да сам ја ово говорио и у Приштини са Албанцима, са водећим албанским интелектуалцима док је преносила РТК 2 целу емисију. Све сам то рекао, уз све поштовање – и имам велико поштовање за тај народ, пре свега за очување тих патријархалних односа које су (им) странци у ових 20 година разорили, они имају озбиљне проблеме и тек сад се с тим суочавају (страшан демографски пад, одлив становништва итд.)… И рекао сам им „људи, разумем и ваше тежње и све остало, али схватите да и држава Србија и српски народ има и свој интерес и своју традицију…“ И онда сам рекао да причамо о конкретним стварима: са становишта међународног права – ви не постојите, осим као део Србије. Тачка! И 300-400 хиљада Албанаца узело је документа државе Србије, користи лечење, користи разне друге погодности – и треба, то су наши грађани!
Дакле, за нас је једино релевантно решење косовско-метохијског проблема – и то је оно што мислим да је наша генерација, ја сам кренуо пратећи неке старије људи, али Милош Ковић, Часлав Копривица и многи други људи, и коначно сада окупљени око Покрета за одбрану Косова и Метохије – ми смо успели за ових десет година скинемо са агенде дугогодишњу причу пок. Добрице Ћосића да ми морамо да се одвојимо од Шиптара, како је он говорио, и да се поделимо било где! Било то – на Кошарама, или било то на Мердарама или било то – на Нишу! Он (Добрица Ћосић) је сматрао да то морамо на сваки начин да урадимо.
Наша прича је обрнута – неће се то десити, нити може да се деси! А комшијама, како год да је, ми и с Хрватима… људи ће се узимати, сретати, трговати! Нема тога, посебно нема тога посебно у ситуацији кад (и ми и Албанци са Косова и Метохије) остајемо без деце – празни се становништво.
Дакле, Резолуција 1244 и захтев да се Косово – са свим својим грађанима – у потпуности реинтегрише у уставно-правни поредак (Србије). Како ћемо ми то договарати с њима, како ћемо то регулисати – то остаје за будућност! А, верујте ми, имао сам ситуацију да ми доле водећи албански национални интелектуалци кажу – ако је нама будућност ови што долазе од ИСИС-а онда ми желимо поново са Србијом. Има и биће времена – код њих ће све више људи хтети са Србијом!
Мислим да је то будућност, ми без Косова и Метохије – и у духовном смислу, и у територијалном, јер су обе ствари повезане – немамо шта да тражимо! То је завет који нас чини и моралним људима и одговорнима и спремнима на жртву – и то јесте нешто што предајемо као завет генерацијама које долазе иза нас. Дакле, НЕМА ОДРИЦАЊА НИ ОД ЧЕГА, НЕМА НИКАКВЕ ПОДЕЛЕ, БОРБА ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ! Борба и у духовном смислу, како је то Миша Ђурић говорио, и коначно и у уставно-правном и у сваком другом могућем.
Пошто ово пуно младих људи гледа – увек се сетите старе српске приче: КАКО РАДИЛИ, ТАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!
Погледајте оба разговора
Наслов, опрема и транскрипт: Стање ствари